ГЛАВАШКИ СИМИЋ, Бранимир

ГЛАВАШКИ СИМИЋ, Бранимир, физичар, универзитетски професор, национални радник (Нови Бечеј, 30. III 1938). Одрастао у породици оца, доктора Tрифуна, мајке Смиљке и брата Миомира, академика САНУ. Дипломирао на Електротехничком факултету у Београду (1965), докторирао физику на Универзитету Кент у Кентерберију у Енглеској (1971). Преселио се у САД 1973. У Енглеској и САД, као професор на „Case Western Reserve" универзитету, водио је мултидисциплинарни програм у области информација. Био је научни истраживач Технолошког факултета у Београду (1966), професор Универзитета „Kent at Canterbury" (1972), Универзитета Саутемптон (1973), Laboratorio Di Cibernetica (Напуљ) и Универзитета за мир и развој УН (1996). У свету признат као стручњак молекуларне електронике. Директор је компанија „Bionic Information Technologies" и „SimiTec LLC". Бави се заштитом људског здравља кроз здраву исхрану. Аутор је десетак америчких и интернационалних патената. У референтним америчким научним часописима писао је о молекулским електронским уређајима, молекулским електрооптичким транзисторима-прекидачима, молекулској електроници и функцијама неуронске мреже, ласеру, извору електрона за уређај за третман хране итд. Дугогодишњи је члан конгреса Српског конгреса уједињења, члан Централног одбора СПЦ у Америци, Института за физику у Лондону, Друштва електрохемичара, Друштва биофизичара, Друштва Сигма XI и Америчког удружења физичара. Верник СПЦ и национални радник, сарадник владике Лаврентија, патријарха Германа и владике Василија, првак парохије Св. Сава и Културно-просветне организације Српског народног универзитета „Вук Стеф. Караџић" у Кливленду. Допринео је оснивању Фондације Вука Караџића на Охајо универзитету у Колумбусу, Српске православне школе, првог Вуковог споменика у Америци (1999), Српског православног гробља при манастиру Марча. Учествовао у организацији прославе у САД шест векова Косовске битке, Вуковог сабора у дијаспори, прославе 800 година манастира Хиландара, књижевних сусрета, позоришних фестивала и народних сабора. Добротвор Храма Свети Сава у Београду, патрон манастира Марча у Охају, донатор Теолошке школе у Либертивилу у Илиноису, манастира Дечани, Пећке патријаршије, даривалац научне лабораторије Електротехничком факултету у Београду. Добитник је награда Фондације „Кливленд", Фондације „Гунд", Америчке морнарице и ваздухопловства. Носилац Грамате СПЦ и Повеље „Михајло Пупин" Владе Србије. Живи у Кливленду.

ЛИТЕРАТУРА: М. Лопушина, Д. Лопушина, Срби у Америци 1815--2010, Н. Сад 2010; www.ewb.rs/advisor.aspx?id=55 (2016).

М. Лопушина

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)