ГЛОГОВАЦ, Небојша

ГЛОГОВАЦ, Небојша, глумац (Требиње, 30. VIII 1969 -- Београд, 9. II 2018). Због очеве свештеничке службе преселио се у Панчево где је играо у аматерском позоришту „Атеље младих". Приступио Дечје-омладинском студију РТ Београд код Мирослава Мике Алексића и током шест година снимао дечје емисије и радио-драме. Након двогодишњих студија психологије, уписао Факултет драмских уметности у класи Владе Јевтовића. Први ангажман добио је на другој години студија у представи Дејана Мијача Велика пљачка (по Џ. Ортону, Југословенско драмско позориште). Био је стипендиста ЈДП. Талентом широког дијапазона трансформације и експресивне изражајности остварио је многе улоге у позоришту, на филму и у ТВ серијама. Најзначајније позоришне улоге: Симо (П. Кашћелан, Рођаци из најбољих дана), Владимир (В. Арсенијевић, У потпалубљу), Нино, Ђуров (П. П. Његош, Лажни цар Шћепан Мали), Троил (В. Шекспир, Троил и Кресида), Андреја (Д. Дуковски, Буре барута), Дан (П. Марбер, Ближе) и др. Играо је у филмовима: Убиство с предумишљајем (Г. Стојановић, 1995), До коске (С. Скерлић, 1997), Спаситељ (П. Антонијевић, 1998), Муње! (Р. Андрић, 2001), ТТ синдром (Д. Зечевић, 2002), Хадерсфилд (И. Живковић, 2007), Клопка (С. Голубовић, 2007, филм је номинован за Оскара и постигао велике успехе код домаће публике и на фестивалима у Минску, Милану и Лијежу), Кругови (С. Голубовић, 2013), Бранио сам Младу Босну (С. Кољевић, 2014), Енклава (Г. Радовановић, 2015), Апсурдни експеримент (Б. Илић, 2016) и др. Добитник је Награде „Стојан Дечермић" за младог првака за улогу Андреја у представи Буре барута 1995, Награде „Цар Константин" за најбољег глумца 1996, на Фестивалу позоришта Србије у Ужицу проглашен је за најбољег глумца Фестивала 1997, а добитник је и четири Годишње награде ЈДП. На нишким Филмским сусретима добио је награду „Наиса" за улогу Марка у филму Рањена земља (Д. Лазић, 1999). Истом наградом је почаствован и за улогу Каје у Небеској удици (Љ. Самарџић, 2000), а критика Берлинског филмског фестивала пореди га са Џорџом Клунијем. За глумачку креацију у представи Златно руно (Б. Пекић) вишеструко је награђиван: Стеријином наградом за глумачко остварење и наградом Вечерњих новости за глумачку бравуру „Зоран Радмиловић" на Стеријином позорју 2001, те наградом Савеза драмских уметника Србије за најбоље остварење у сезони 2000/01. За улогу Ивана у драми Хадерсфилд Угљеше Шајтинца (ЈДП) добио је Стеријину награду за глумачко остварење на 50. Стеријином позорју 2005, награду за најбољу мушку улогу на 10. Југословенском позоришном фестивалу у Ужицу 2005. и главну глумачку награду на фестивалу „Дани Зорана Радмиловића" у Зајечару 2006. За улогу Гаврила у филму Жена са сломљеним носем (С. Кољевић, 2010) добио је награду Сребрени делфин за најбољу мушку улогу на Међународном филмском фестивалу Фестороиа у Португалу.

ЛИТЕРАТУРА: П. Волк, Илузије на Цветном тргу, Бг 1997; Београдско глумиште, Бг 2001.

А. Милошевић

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)