ГРАСЛ, Георг

ГРАСЛ, Георг, правник, новинар, политичар (Панчево, 23. IV 1863 -- Салцбург, 28. VII 1948). Права је студирао у Грацу, Бечу и Прагу (1882--1886), а на постдипломским студијама био у Паризу (1887--1891). По завршетку школовања радио је у Земаљској управи за Босну и Херцеговину, а 1919. пензионисан је као начелник просветне управе у Сарајеву. Након тога посветио се новинарском раду и постао члан редакције новооснованог листа Deutsches Volksblatt у Новом Саду. У листу, који је постао главни орган Културбунда, радио је од 1919. до 1944. и више година био његов главни уредник. Када је 1920. у Новом Саду одржана оснивачка скупштина Швапско-немачког културног савеза постао је његов секретар. У децембру 1922. био је један од оснивача Странке Немаца у Краљевини СХС и три пута био биран за њеног посланика у Народној скупштини (1925, 1927. и 1928). Представљао је немачку националну мањину у Југославији на Конгресу мањина при Друштву народа у Женеви и био генерални секретар Лиге Немаца за Друштво народа. Краљевим указом од 9. I 1932. постављен је за сенатора у првом сазиву Сената, а на ту дужност постављан је још два пута (1938. и 1940). Био је члан Радног клуба сенатора и заједно са осталим предводницима некадашње Странке Немаца, која је 1929. престала са радом, наставио политичко деловање кроз Југословенску радикалну заједницу. Био је потпредседник Новосадске секције Југословенског новинарског удружења. Када је јуна 1931. основана Немачка школска задужбина, чији је циљ било оснивање немачких средњих школа на простору Војводине, ушао је у кураторијум те задужбине. Под њеним утицајем основане су немачка учитељска школа у Великом Бечкереку (1931), грађанске школе у Новом Врбасу, Новом Саду и Апатину и приватна гимназија у Новом Врбасу (1938). Током сукоба унутар Културбунда био је један од предводника умерене струје, противећи се Дружби покрета обнове, коју је предводио Јакоб Авендер. Под утицајем из Немачке, сукоб је прекинут 1938, а старији чланови, међу којима и Г., повукли су се. Наредне године повукао се и са места уредника листа. Југославију је напустио после слома немачких окупационих снага на југословенском простору.

ИЗВОРИ: Биографски лексикон Народно претставништво. Сенат. Народна скупштина, Бг 1935; Бг 1939; Службене новине KЈ, 9. I 1938, 1; 10. I 1938, 1; 3. IV 1940, 1.

ЛИТЕРАТУРА: Б. Бешлин, Весник трагедије. Немачка штампа у Војводини (1933--1941), Н. Сад -- Ср. Карловци 2001; З. Јањетовић, Немци у Војводини, Бг 2009; М. Антоловић, „Немачко школство у Војводини (1918--1941)", ТИ, 2009, 1--2; Д. Његован (прир.), Живот, рад и држање домаћих Немаца (фолксдојчера), Н. Сад 2012.

М. Гулић

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)