Прескочи до главног садржаја

ГРГИН, Анте

ГРГИН, Анте, кларинетиста, композитор, универзитетски професор (Каштел Нови, Далмација, 3. XII 1945). Дипломирао (1969) и магистрирао (1972) кларинет на Музичкој академији у Београду, у класи Бруна Бруна. На његов развој утицали су и кларинетисти Миленко Стефановић и Јосип Бискуповић. Солистичку каријеру започео је 1966, када је са Београдском филхармонијом извео Es-dur концерт К. М. Вебера. Учествовао је на престижним интернационалним такмичењима у Женеви, Прагу, Минхену, Београду (Jeunesses musicales, 1971, друга награда). Делује као истакнути солиста, камерни музичар и соло кларинетиста Београдске филхармоније. Наступао је са многим оркестрима у земљи и иностранству (Француска, Швајцарска, Италија, Мађарска, Чехословачка, Русија, Белорусија, Кина), а као солиста и камерни музичар гостовао је и на многим фестивалима у земљи (БЕМУС, Мокрањчеви дани, Мермер и звуци и др.). Био је члан жирија Међународног такмичења Jeunesses musicales. Члан је Aнсамбла за нову музику. Аутор је многобројних дела за кларинет (више соната, варијација и Кончертино за кларинет и клавир, три каприча за соло кларинет, квинтет кларинета Асоцијације...), али и за гудачке и друге дувачке инструменте (Балада, Мала прича, Лаура). Његов музички језик одређен је слободном формом, елементима симфонизираног џеза, евергрин хармонијамa, фолклорном ритмиком балканског поднебља и наглашене је мелодиозности. Међу извођачима његових композиција су и светски познати музичари (Ирена Графенауер, Мате Бекавац). Био је наставник кларинета (редовни професор од 2001) и шеф Катедре за дувачке инструменте (од 2002. до 2014. када је пензионисан) на Факултету музичке уметности у Београду. Предавао је кларинет и на Факултету уметности у Нишу. Добитник је више признања за извођачки и педагошки рад међу којима је и Награда за животно дело Удружења музичких уметника Србије (2011).

ИЗВОР: М. Шеховић, „Лепо пева кларинет. Четири деценије уметности Анте Гргина", Политика, 8. XII 2006.

С. Николић

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)