ГЕНАДИЈЕ

ГЕНАДИЈЕ, митрополит арадски (Пријепоље, ? -- Арад, после 1581). Помиње се 1580. као архијереј који руководи духовним животом Срба, Влаха, Грка и Русина. Пре тога радио је у штампарији Божидара Вуковића у Венецији. Са Теодосијем трудио се око Вуковићевог издања Октоиха петогласника који је завршен 1537. и у чијем поговору каже да је параеклисијарх манастира Милешеве родом из Пријепоља. Његов долазак на катедру ердељских епископа у Араду треба довести у везу са обновом рада Пећке патријаршије 1557. чије су границе тада допирале далеко на север, тј. колико се турска власт проширила. У намери да духовни и културни живот својих епархијана побољша, а сличан је замах био на целој територији Пећке патријаршије, иницирао је и помогао оснивање штампарије у Сасшебешу, јужно од Ердељског Београда. По његовом налогу ту је 1580. прештампан Зборник, односно Празнични минеј Божидара Вуковића, издање у Венецији из 1536--1538. Приликом штампања задржана је српска редакција, српски свеци и цео поговор Божидарев. Једино се као наредбодавац не јавља Божидар него „освештени митрополит кир Ђенадије ерђелски". Штампао је и зборник проповеди преведен са грчког Поученије избраноје от светаго Јевангелија (Сасшебеш 1581).

ИЗВОР: Љ. Стојановић, Стари српски записи и натписи, I, Бг 1902.

ЛИТЕРАТУРА: У. Мађаревић, „О Генадијеву зборнику", БГл, 1908, 3--4; Д. Руварац, „Генадијев зборник", БК, 1914, 15, 4; Р. Грујић, „Духовни живот", у: Војводина, I, Н. Сад 1939; Пет векова српског штампарства 1494--1994, Бг 1994; С. Вуковић, Српски јерарси од деветог до двадесетог века, Бг--Пг--Краг. 1996.

Р. Милошевић

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)