Прескочи до главног садржаја

ГРГУРОВА

ГРГУРОВА, Мара, глумица (Сомбор, 1846 -- Београд, 1897). Глумом је почела да се бави прикључивши се групи глумаца Српског народног позоришта са Јованом Ђорђевићем на челу, који су 1868. основали Народно позориште у Београду. Глумачку школу при НП завршила је 1870. После удаје 1871. престала је да се бави глумом. По мужевљевој смрти 1875, од 1876. до 1890. повремено је гостовала на сцени НП у Београду. Била је даровита глумица, пријатне појаве и добре дикције. Карактерисала ју је велика осећајност у глумачком изразу, па се истицала у драмама са сентименталним карактером. Улоге: Џесика (В. Шекспир, Млетачки трговац), Офелија (В. Шекспир, Хамлет), Меланија (Џ. Планч, Карло XII), Ема (Ж. Бајар, Краљица девојка), Кћи Геронтова (Ж. Б. П. Молијер, Силом лекар), Роза Мишон (А. Буржоа, Т. Баријер, Живот једне глумице), Мартина (Ф. Диманоар, А. Д'Енери, Дон Цезаре од Базана), Дора Кинелова (А. Е. Брахфогл, Нарцис), Ружица (Е. Сиглигети, Циганин), Херманса (Ш. Бирх Пфајфер, Добросрећница), Поликсена (А. Албини, Природа и уметност), Кнегиња од Еболи (Ф. Шилер, Дон Карлос), Анријета (Т. Баријер, А. Жем син, Јава у сну), Албертина (А. Мелак, Ни око шта), Марица (М. Јовановић, Краљева сеја), Катица (Ј. С. Поповић, Кир Јања), Видосава (Ј. Суботић, Херцег Владислав), Марија (К. Трифковић, Младост Доситеја Обрадовића), Ана (М. Цветић, Немања).

ЛИТЕРАТУРА: Б. С. Стојковић, Историја српског позоришта од средњег века до модерног доба (драма и опера), Бг 1979; Л. Дотлић, Из нашег позоришта старог, Н. Сад 1982; П. Волк, Београдско глумиште, Бг 2001.

М. Лесковац

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)