Прескочи до главног садржаја

ГРАБОВСКИ, Атанасије

ГРАБОВСКИ, Атанасије, племић, добротвор (Пешта, друга половина XVIII в. -- Пешта, 31. V 1840). Био је један од најугледнијих Срба добротвора у Угарској у првој половини XIX в. Као трговац стоком имао је више стотина хектара земље у различитим угарским жупанијама. Стекао је и племство с придевком „от Ападије". Као љубитељ просвећивања српског рода и добротвор одлучио је да помогне издржавање новоосноване учитељске школе у Сентандреји, односно њене ђаке. С обзиром на то да су се ученици сентандрејске учитељске школе (1812--1816) највише издржавали о свом трошку, требало је наћи начин да се помогну сиромашна а талентована српска деца с територије Монархије и да им се омогући школовање у сентандрејској препарандији. Начелник свих српских школских округа у Монархији Урош Несторовић тежио је да се за потребе школовања оваквих ђака створи конвикт (боравиште) с бесплатним станом, храном и одевањем, који би новчано издржавали пештански, сентандрејски и други српски трговци и занатлије. Г. се међу првима одазвао Несторовићевом позиву и обавезао се да за 1814. издржава на конвикту 10 ученика препарандије. Када се школа пребацила 1816. у Сомбор, за њом се преселио и конвикт, који је издржаван по истом принципу. Остало је забележено да је Г. 1817. уплатио на име конвикта 380 форинти, а исплаћивао је, готово сваке године, суме сличне вредности све до своје смрти 1840. У некрологу објављеном у Српским народним новинама забележена су, између осталог, и његова многобројна доброчинства.

ЛИТЕРАТУРА: С. Илић, „Из старих записника учитељске школе у Сомбору", у: Споменица учитељске школе у Сомбору 1778--1953, Со 1953; Ф. Бикар, Сентандреја у огледалу прошлости, Н. Сад 2003.

В. Гавриловић

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)