ГУБЕРЕВАЦ

ГУБЕРЕВАЦ, село у Шумадији, на Шумадијској греди, између Авале и Космаја, на изворишту Губеревачке реке (слив Колубаре). Слепим локалним путем повезано је са Барајевом и Ибарском магистралом, а припада општини Сопот. Насеље је дисперзивног типа, формирано на развођима између изворишних кракова Губеревачке реке, на висинама 160--280 м. Куће су окупљене дуж друмова и разгранате мреже колских путева. Сведочанства о селу постоје од XVI в. Староседеоци су пореклом из Херцеговине, Босне, Црне Горе, Качера, околине Ужица, Шапца, Босилеграда и са Рудника. Од времена II светског рата број становника је смањен за готово две трећине. Године 1948. било је 1.448, а 2011. 535 становника, од којих 98,7% Срба. Пољопривредом се бавило 16,2% економски активног становништва. Неаграрно становништво највећим бројем било је запослено у другим местима. У селу се налазе четвороразредна основна школа, месна канцеларија и здравствена станица.

Србољуб Ђ. Стаменковић

Ова област богата је галенитом, среброносном рудом олова и гвожђа, што је још у протоисторијском периоду условило рударске активности. На крају I в., у Трајаново време, космајски рудници добијају назив Metalli Ulpiani и постају снажан економски центар, од велике важности за Римско царство. У Г., на локалитетима Гомилице и Рт, налазе се две од неколико некропола, регистрованих у космајској рударској регији, док је на локалитету Прутен истражена грађевина из друге половине II в., за коју се сматра да представља рафинерију за прераду руде. Некрополе су археолошки испитиване између 1961. и 1978, са мањим прекидима у теренском раду. На локалитету Гомилице истражено је преко 360 гробова спаљених покојника који потичу из времена од I до III в. То су етажни гробови типа познатог у литератури под називом Мала Копашница -- Сасе. Карактерише их гробна јама у два нивоа; у горњем етажу се понекад налазе предмети коришћени током обреда, док су на доњи полагани остаци покојника и ломаче (ustrinum), уз гробне прилоге. Најмногобројнији су налази керамичких посуда -- крчага, пехара и кадионица, судова чија су по три примерка често похрањивана у гробове. Посуде, у великом броју случајева превучене жутозеленом глеђи, производ су локалних космајских радионица. Гробни инвентар чиниле су и керамичке светиљке са печатом мајстора (фирма лампе), стаклене посуде, бронзани накит, теракоте и други предмети. Теракоте у облику женског божанства, нађене у неколико гробова, сведоче о култу Загробне Венере (Venus Funeraria), а калупи за израду обредних колача са рељефном представом Велике Мајке, односно богиње Tellus, указују на утицаје из малоазијског културног круга. Присуство досељеника с Истока показују и имена покојника, забележена на многим откривеним надгробним споменицима.

Ивана Поповић

ЛИТЕРАТУРА: М. Величковић, „Прилог проучавању римског рударског басена на Космају", ЗРНМ, 1958, 1; S. Dušanić, „Le Nord-Ouest de la Mésie Supérieure", у: M. Mirković, S. Dušanić, Inscriptions de la Mésie Supérieure, I, Singidunum et le nord-ouest de la province, Bg 1976; Географска енциклопедија насеља Србије, I, Бг 2001; M. Глумац, „Теракоте с некрополе Губеревац-Гомилице", ЗНМ, 2005, 18, 1; „Калупи са некрополе Губеревац-Гомилице", ЗНМ, 2006, 19; Антички Космај, Бг 2009.

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)