ГЕРМАНИЗАМ

ГЕРМАНИЗАМ, реч или израз из немачког језика као језика даваоца (стандардни језик, односно швајцарски или аустријски стандардни варијетет или дијалекат), који су пренети у систем неког другог језика (језик прималац), или речи и изрази у том језику настали по узору на немачки језик као језик давалац. Преузимање речи и израза из једног језика у други, па тако и преузимање из немачког у српски језик, прате одређене закономерности. То су: фонетско-фонолошка адаптација, нпр. нем. Bäcker > срп. пекар; нем. Lager > срп. лагер и логор; Socken (јуж. нем. диј.) > срп. сокна; нем. Perücke > срп. перика; нем. Kipfel > срп. кифла; Schlag (ауст.) > срп. шлаг; нем. Schlag > срп. шлог; морфолошка адаптација, нпр. нем. Kommando, с.р. > срп. команда, ж.р.; нем. Stall, м.р. > срп. штала, ж.р.; нем. Schnitzel, с.р. > срп. шницла, ж.р.; Zutzel, м.р. (ауст.) > срп. цуцла, ж.р.; творбена адаптација, нпр. нем. Gasthaus > срп. гостионица; нем. Wirtshaus > срп. биртија; нем. privilegieren > срп. привилеговати; нем. Plüsch > срп. плишан; нем. Rolle > срп. ролница; роловати; нем. Leerlauf > срп. лер; нем. Schiebetür > срп. шибер; калк, нпр. нем. Wasserfall > срп. водопад; нем. Überfall > срп. препад; нем. hellblau > срп. бледоплав; нем. Wirkungskreis > срп. делокруг; нем. Ausflug > срп. излет; Butter auf dem Kopf haben (jуж. нем. диј.) > срп. имати путера на глави; нем. Pech haben > срп. имати пех. Г. у савременом српском језику, у поређењу са немачким, може семантички бити прозиран или непрозиран (нпр. нем. Geliebter > срп. гелиптер; Baraber (јуж. нем. диј.) > срп. бараба; нем. zwicken > срп. цвикати). Начелно, семантичка макро- и микроструктура г. разликује се у односу на полазну јединицу у језику даваоцу; најчешће долази до промене у обиму значења и у значењској структури, због чега се говори о семантичкој адаптацији г*.* У српском језику постоји велик број г., што је резултат културно-историјских и језичких додира. У савременом српском језику г. све чешће имају обележја архаичног или дијалекталног, и све су ређи, али још доста заступљени, посебно у језику Срба који живе и раде на немачком говорном подручју.

ЛИТЕРАТУРА: Е. Schneeweis, Die deutschen Lehnwörter im Serbokroatischen in kulturgeschichtlicher Sicht, Berlin 1960; Ј. Grotzky, „Morphologische Adaptation deutscher Lehnwörter im Serbokroatischen", у: Beiträge zur Kenntnis Südeuropas und des Nahen Orients, München, 1978, 26; B. Golubović, Germanismen im Serbischen und Kroatischen, München 2007.

Б. Петронијевић

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)