ГРАИЋ, Радослав

ГРАИЋ, Радослав, композитор, певач забавне музике, музички уредник (Мркоњић Град, 3. I 1932). Дипломирао соло певање на Музичкој академији у Београду, у класи Бранка Пивничког (1961). Од 1953. до 1955. наступао у представама у Југословенском драмском позоришту, а био је и члан Хора Радио Београда. Током 1958. започео је самосталну каријеру певача шлагера, народне и староградске музике. Од 1960. почиње да компонује, a наредне године постаје члан Удружења композитора Србије. И поред понуде да наступа у београдској Опери определио се за бављење забавном музиком. Наступао је на фестивалима у Опатији (1959, 1961), у Загребу (1964, 1967) и на Београдском пролећу (1961--1968), где су његове композиције у три наврата биле награђене (са Ђорђем Марјановићем, Анђелина, 1961, прво место; са Ђ. Марјановићем, Стјуардеса, 1962, прво место; са Арсеном Дедићем, Пролећни цвет, 1963, треће место). Током 60-их година остварио је неколико турнеја у земљама Источнe Европе, а 1964. наступио је на фестивалу Интервизија. Када је 1968. постао уредник музичке редакције ТВ Београд, прекинуо је певачку каријеру, али је наставио да компонује забавне, народне (Мито бекријо, Долетеће бели голуб, Имала сам другарицу, Сјај, мјесече), староградске (Свирај, свирај, Пишта Бачи, Тамбуре су свирале, Нема старог Београда, Ех, лане, моје лане, Невени, невени) и дечје песме (Вуче, вуче, бубо лења, Лако је пруту, Моја бака, Мате-мате-матика, Здравица учитељу), као и музику за телевизијске емисије и серије (Фолк мајстори, ТВ постер, Евергрин).

С. Николић

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)