ГЕРАСИМ (Константинидис/Константиновић)

ГЕРАСИМ (Константинидис/Константиновић), штампар, писар, епископ драчки (Воскопоја, ? -- ?, после 1757). У другој и трећој деценији XVIII в. живео у Београду као јеромонах и учитељ у грчкој школи. Ту је по жељи београдског митрополита Мојсеја (Петровића) почео да пише катихизис под насловом Христијанско ученије јелино грчаско и србско, сабрано и слагано од Герасима јеромонаха Константиновича мосхополскаго, али је после 69. странице из незнаног разлога престао са писањем. Упоредни текст на грчком и српском језику садржи тумачење молитве Оче наш и Символ вере. Вративши се у Мосхопоље, основао је 1731. штампарију, а примивши малу схиму, узео име Григорије и до 1746. одштампао 15 књига, углавном службе свецима на грчком језику. Међу њима су и службе српским и словенским свецима: Науму Охридском, Петнаесторици мученика тивериопољских, Клименту Охридском, Јовану Владимиру, Седмочисленицима. Остало су службе општехришћанским свецима: Теодору Солунском, Харалампију, Николи, Серафиму Новомученику, Еразму Охридском, Никодиму Новомученику, Висариону Лариском и Антонију. Аутор је службе Св. Никодиму Новомученику из Берата, Седмочисленицима и величанија Св. Теодори. Од световних дела штампао је Епистолар грчког филозофа Теофила Коридалеуса, у којем је објавио свој прилог расправи Севастоса Леонтијадиса о рачунању времена. Избором и хиротонијом за драчког епископа његов штампарски рад је смањен. Објавио је Аутобиографију Партенија Павловића, писца тропара и кондака Св. Стефана Пиперског. Година смрти није позната, као ни то да ли је доживео 1769. када су Арнаути потпуно разорили Мосхопоље. Мишљење да је продужио рад у Влашкој ничим није поткрепљено.

ИЗВОРИ: Г. Витковић, „Извештај Максима Ратковића, ексарха београдског митрополита 1733", ГСУД, 1884, 56; Д. Руварац, „Автобиографија Партенија Павловића, епископа посвећења", СрС, 1905, 430; Д. Поповић, Грађа за историју Београда од 1717. до 1739, I, Бг 1958.

ЛИТЕРАТУРА: Р. Грујић, Српске школе (од 1718--1739. г). Прилог културној историји српског народа, Бг 1908; Д. Руварац, „Архимандрита Јована Рајића Историја катихизма", Архив за историју Српске православне Карловачке митрополије, 1912, 19--20; Д. Поповић, Србија и Београд од пожаревачког до београдског мира (1718--1739), Бг 1950; M. D. Peyfuss, Die Druckerei von Moskopolis 1731--1769, Wien 1996.

Р. Милошевић

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)