ГВАРДИОЛ, Горан

ГВАРДИОЛ, Горан, сликар (Београд, 24. V 1948 -- Београд, 14. III 2011). Дипломирао 1973. на Факултету ликовних уметности у Београду, на Oдсеку за сликарство у класи Љубице Цуце Сокић. Од тада редовно излаже на колективним изложбама у земљи и иностранству. Приредио је преко двадесет самосталних изложби широм Србије, Хрватске, Црне Горе и Мађарске. Његова дела се налазе у многим јавним уметничким колекцијама у Београду, Никшићу, Новом Саду, Задру и Панчеву. Препознајући у његовом делу оригиналност и посебност, критичари савремене ликовне сцене високо су га котирали и уврстили у значајније појаве српског сликарства с краја ХХ в. Основни мотив његовог сликарства, препознатљивог по снажном експресивном потезу, јесу људске фигуре, тела груписана у збијене скупине са изражајним и сугестивним лицима која исказују духовне кошмаре човека данашњице. Његови сликани кадрови подсећају на фриз ратника савремене апокалипсе, који оштрим и опорим контрастима контура лица и руку фиксирају стање бића*.* Као кафкијански сведоци, они преносе архетипске слике страха, страдања, отуђености, егзистенцијалне угрожености и ништавила. У центру стваралачких интересовања Г. је фигура која као у негативу одражава колективно људско страдање од Нојеве барке преко Христове Голготе до Чернобила. За свој рад добио је 1975. награду „Крста Шумановић Ђорђевић" као најдаровитији млади уметник, откупну награду XVIII Октобарског салона 1977, а награду за сликарство XXXII Октобарског салона 1991.

ЛИТЕРАТУРА: Љ. Ћинкул, „У Београду у марту месецу у 63. години преминуо сликар Горан Гвардиол", III програм Радио Београда, 12. III 2011.

Д. Милашиновић Марић

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)