ГЛАС СЛОВЕНАЦА, ХРВАТА И СРБА

ГЛАС СЛОВЕНАЦА, ХРВАТА И СРБА, дневни лист за политичка, привредна и културна питања који је излазио у Загребу током 1918. Први број изашао је 1. I 1918. под уредништвом Ивана Н. Новака који је истовремено био издавач и одговорни уредник. Новине су у великом формату изашле у укупно 278 бројева, док крајем 1918. лист није угашен. Сваког дана осим недеље и празника, штампан је латиницом, обично је имао од четири до шест страница и није био илустрован фотографијама. Покренула га је група дисидената из Хрватско-српске коалиције, са намером да се оснажи жеља за уједињењем Јужних Словена, и то са становишта политичке визије југословенске заједнице која ће бити изграђена на демократији. Групу око Г. СХС чинили су истакнути јавни радници: Срђан Будисављевић, Рудолф Ђунио, Мате Дринковић, Иво Крстељ, Грегор Жерјав, Хинко Кризман, Првислав Гризогоно, Роко Јоковић и др. Редакција се бавила политичким питањима са становишта југословенства, али су објављивани и запажени привреднополитички чланци, као и занимљиви текстови о култури, језику и уметности који су писани у контексту јужнословенске узајамности и солидарности. Г. СХС је посебно оштро писао против „аустријанштине" у култури и истицао да је проблем будућег језика у заједничкој држави уметничко а не политичко питање. У том медију често су штампани читави текстови на словеначком језику, редовна рубрика звала се „Словенски Југ", а чести су били чланци о револуцији у Русији, преговорима око успостваљања примирја, ратним операцијама, повратку мобилисаних војника кући, приликама у окупираној Србији. Због пројугословенског писања лист је често био цензурисан, а међу сарадницима истицали су се познати културни и јавни радници: Антун Б. Шимић, Милан Кашанин, Иво Андрић, Божо Лазовић. У процесу уједињења лист је са нескривеном радошћу и еуфоријом пратио тај чин, ликовао над распадом Аустроугарске, јасно осуђивао франковачке и остале шовинистичке изгреде, уз наглашену поруку да је настала слободна, уједињена и нераздељива држава као остварење вишевековног сна јужнословенских народа. Редакција је настојала да око листа створи јединствен политички и идејни демократски покрет заснован на визији модерне унитарне уређене јужнословенске државе, али у томе ипак није успела. Лист је пример идеалистичког настојања политичара, културних радника и журналиста да се створи југословенска држава на темељима унитарног југословенства, демократије и једнакости уз превазилажење међусобних сукоба и антагонизама на идејама народног заједништва. Г. СХС има велике заслуге за прихватање југословенске идеје међу јужнословенским народима који су живели у Аустроугарској, у последњој години I светског рата.

ЛИТЕРАТУРА: С. Будисављевић, Стварање државе Срба, Хрвата и Словенаца -- поводом 40-годишњице југословенског уједињења, Зг 1958; Д. Роксандић, „Глас Словенаца, Хрвата и Срба о стварању југословенске државе 1918. године", у: В. Чубриловић (ур.), Стварање југословенске државе 1918. године, Бг 1989.

В. Баровић

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)