ГРАХОВО

ГРАХОВО, насељено место у општини Никшић у Црној Гори, које се налази у Граховском пољу. Нарочити значај добија током Кандијског рата (1645--1669), када је постало важно турско упориште. Г. је за Црну Гору представљало кључ који је отварао врата Херцеговине, а за Османско царство истурени бедем против црногорских претензија. Према наређењу књаза Данила, Граховљани су обуставили давања турским властима, Црна Гора је подстицала устанке херцеговачког становништва, а неретко тамо убацивала и своје чете. Како би прекинуле везу Црне Горе и Херцеговине, турске власти су одлучиле да нападну Црну Гору и Г. запоседну силом, те је турски специјални корпус са око 7.000 војника и официра под командом Хусеин-паше кренуо од Требиња и 6. маја 1858. избио на Граховац, који је доминирао Г. У Г. се тада, под командом војводе Петра Вукотића, налазило око 400 Црногораца. Схватајући да је сукоб са Турцима неизбежан књаз Данило је у правцу Г. упутио главнину црногорске војске са око 7.500 војника под командом војводе Мирка Петровића. Сукоби су почели 10. маја, а до 13. маја Црногорци су у потпуности разбили турске снаге. Оно мало преживелих гонили су све до Клобука. Погинуло је или рањено 4.392 Турака и око 2.000 Црногораца. Због командовања у овој бици војвода Мирко је добио звање „војвода од Граховца", тј. „велики војвода". Како би натерале Цариград да одустане од нових офанзивних планова према Црној Гори, велике силе су у Јадранско море послале и своје ратне бродове. На конференцији одржаној у Цариграду у новембру 1858. образована је комисија за разграничење, али се њен рад споро одвијао, те је граница на терену повучена 1859, а протокол о разграничењу потписан у априлу 1860. Споразумом је призната црногорска власт над крајевима који су сматрани спорнима као што су Г., Рудине, Ускоци, део Дробњака, Жупа никшићка, делови Васојевића и Куча. Граховски крај је тада и формално постао део Црне Горе. У Г. је 1870. отворена школа, а током устанка у Херцеговини (1875--1878) радила је и болница подигнута руским новцем. У I светском рату, након слома Црне Горе, Граховски крај је био под аустроугарском окупацијом, да би 1918. ушао у оквире југословенске државе. У периоду 1922--1924. у Г. је радила и приватна гимназија, чији је оснивач био Никола Ковачевић. У II светском рату Граховски крај је био окупиран од стране Италијана. Накратко је ослобођен у јулском устанку 1941, а италијанска посада га је напустила у јануару 1942. Г. је од јануара до маја 1942. било под контролом НОП-а. Након што су се у пролеће 1942. одатле повукле партизанске снаге, преузела га је Ловћенска бригада Црногорске националне команде. Септембра 1944, Граховски крај је ослобођен. По попису из 2011, у Г. живи 117 становника, од којих су 91 Црногорци, а 24 Срби.

М. Гулић

На сеоском гробљу налази се црква посвећена Св. Николи, а југоисточно од ње мања некропола стећака украшених клесаним аркадама, розетама и биљним мотивима. Храм Св. Николе саградио је између 1499. и 1502. дубровачки мајстор Радич Обрадовић с помоћницима Стјепком и Радивојем Обрадовићем. О том подухвату склопљен је у фебруару 1499. уговор који се чува у Дубровачком архиву. У уговору су детаљно наведени изглед и димензије будуће грађевине, као и међусобне обавезе неимара и поручилаца које је заступао монах Лаврентије. Убрзо након изградње црква је живописана. Њена потоња историја остала је недовољно позната. Године 1879. храм је делимично преправљен, а на прочељу украшен порталом, розетом и звоником на преслицу. Црква Св. Николе је једноставно једнобродно здање завршено полукружном апсидом на источној страни. Засведена је подужним полуобличастим сводом ојачаним са два попречна лука. Дуж бочних зидова наоса конструисана су два пара пиластера повезаних прислоњеним луковима, који унутрашњост деле на три травеја. На апсиди и бочним зидовима отворен је по један прозор. Храм је саграђен од тесаних камених квадера, а у најниже делове зидова уграђени су делови стећака. Двосливни кров је првобитно био прекривен каменим плочама, које су касније замењене ћерамидом. По просторној замисли и начину обраде, грађевина се прикључује скупини цркава с прислоњеним луковима које су током XVI и XVII в. често подизане на територији данашње Херцеговине и Црне Горе. У цркви су делимично очуване зидне слике изведене вероватно током прве деценије XVI в. Средином свода приказани су ликови Христа као Пантократора и Анђела Великог савета и, над олтарским простором, горњи део Вазнесења. Испод њих се налазе два низа с попрсјима пророка и сцене из циклуса Великих празника и Страдања Христових. У олтару су насликани Служење литургије и Богородица с Христом и анђелима, а у првој зони наоса фигуре светих мученика, ратника и лекара. У том појасу, на северном зиду, насликан je и Страшни суд, са веома умањеним фигурама. Сви натписи на фрескама су српски. На основу извесних иконографских појединости (Pietà западњачког типа у ниши проскомидије), али и по стилским својствима (наглашен графицизам, схематизовани и огрубели облици са истакнутим контрастима светлотамног, сведен и неплеменит колорит) помишља се да су њихови творци двојица зографа невеликих знања, приспели из неког јужноприморског града.

З. Ракић

ЛИТЕРАТУРА: В. Ћоровић, Лука Вукаловић и херцеговачки устанци од 1852--1862. године, Бг 1923; В. Ђорђевић, Црна Гора и Аустрија 1814--1894, Бг 1924; Д. Вуксан, „Граховац (1858--1928)", Записи, 1928, III, 1--2; Д. Вуксан, „Битка на Граховцу по аустријским извештајима", Записи, 1932, XI, 4; Ц. Фисковић, Наши градитељи и кипари XV и XVI стољећа у Дубровнику, Зг 1947; Ј. Јовановић, Стварање црногорске државе и развој црногорске националности. Историја Црне Горе од почетка VIII вијека до 1918 године, Цт 1948; А. В. Лаиновић, Побједа на Граховцу 1858 године у списима савременика, Цт 1958; В. Ј. Ђурић, Дубровачка сликарска школа, Бг 1963; В. Кораћ, В. Ј. Ђурић, „Цркве с прислоњеним луковима у Старој Херцеговини и дубровачко градитељство", ЗФФ, 1964, VIII-2; С. Раичевић, „Црква св. Николе и стећци у Грахову", Старине Црне Горе, 1975, V; С. Ковачевић, „Дејства Ловћенског и дијелова Никшићког НОП одреда на простору Грахово--Бањани (мај--јун 1942)", ВИГ, 1990, 3; М. Шупут, Споменици српског црквеног градитељства XVI--XVII век, Бг 1991; С. Раичевић, Споменици старе жупе Оногошт, Бг 1992; Р. Калабић (прир.), Равногорска историја, Бг 1992; М. Сарић, Никшићка област 1878--1918, Бг 1997; Б. Павићевић (прир.), Историја Црне Горе, IV, Саздање црногорске националне државе 1796--1878, Пг 2004; С. Новичин Ковачевић, Граховски буквар 1870--2010, Грахово 2010.

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)