ГОРЊИ ТАВАНКУТ

ГОРЊИ ТАВАНКУТ, село у северном делу Бачке, на Суботичко-хоргошкој пешчари (120–130 м н.в.), северозападно од пута и железничке пруге Суботица (20 км) – Сомбор. Налази се на западној периферији простране територије, која се, са мноштвом салаша, простире западно од Суботице. Од салаша на истоку дели га плитка удолина широка око 1 км. Село захвата површину од око 9 км². У историјским изворима читава територија западно од Суботице најчешће се помињала под јединственим именом Таванкут, а помиње се од 1439. Окупљање салаша у шорове, што представља прву фазу концентрације, почиње од краја XIX в., а до пуног изражаја дошла је у XX в. Током друге половине XX в. овде траје депопулација. Године 1953. било је 2.518, а 2011. 1.097 становника од којих су 35,3% били Буњевци, 30,5% Хрвати, 6,7% Срби. Пољопривредом се бавило 53,6% економски активног становништва, што је један од највећих удела у околини Суботице. Највише неаграрног становништва било је запослено у прерађивачкој индустрији. Салаши су концентрисани дуж улица, шорова, од којих су најдужи оријентисани правцем северозапад–југоисток и трасирани дуж пешчаних дина. Растојања између шорова достижу и до 1 км, а на њима су обрадиве површине. Велике површине су под воћњацима и виноградима. Попречни шорови су кратки. Јужно од пруге је неколико група салаша. Центар села није формиран и на знатном растојању су црква, основна школа и зграда задружног дома.

ЛИТЕРАТУРА: Д. Поповић, Срби у Бачкој до краја осамнаестог века, Бг 1952; Б. Букуров, Суботица и њена околина, Н. Сад 1983; Т. Ковачевић, Општина Суботица – географска монографија, Н. Сад 2006; С. Ћурчић, Насеља Бачке – географске карактеристике, Н. Сад 2007.

Слободан Ћурчић

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)