ГАЈИЋ, Љубомир

ГАЈИЋ, Љубомир, сликар, универзитетски професор, публициста (Богутово Село код Бијељине, 10. I 1948). Прве сликарске поуке примио је као искушеник у манастиру Чокешина од 1958. до 1963. Наставио је богословско школовање, а потом завршио Академију ликовних уметности у Београду, у класи Недељка Гвозденовића и Раденка Мишевића. Усавршавао се на студијским путовањима у Италији, Француској, Њемачкој и Холандији. Постдипломске студије из Социологије културе похађаo код Ратка Божовића на Факултету политичких наука у Београду. Аутор је већег броја ликовних приказа и расправа о култури и умјетности. Један је од оснивача Академије умјетности у Бањалуци, на којој је као професор цртања и сликања извео прву класу младих умјетника. Редовни је професор методике наставе ликовне културе на Филозофском факултету у Бањалуци. Оснивач је и први предсједник Удружења ликовних и примијењених умјетника Републике Српске. Бавио се рестаурацијом и израдом зидних слика и иконописом. Почевши од 1966. излагао је на преко 60 колективних и 50 самосталних изложби у Бањалуци, Бијељини, Београду, Новом Саду, Загребу, Љубљани, Милану, Лугану и др. Његује особену поетику експресионистичке фигурације у којој је доминантан мотив људска фигура (акт и портрет) којој учитава снажно психолошко значење. У новијим радовима на особен начин фрагментира и преплиће мотиве -- портрет, пејзаж, крстове, демоне, митолошке и хришћанске садржаје -- из којих, упркос стилизацији, не ишчезавају елементи представљања и асоцирања. Његове слике обиљежава снажан, убједљив гест и богато и звучно колористичко ткиво.

ЛИТЕРАТУРА: Б. Ђукић, „У ликовној поетици и свијету умјетности Љубомира Гајића", Словеса, 2001, 2; М. Арсић, „Трагичне коинциденције", Књижевник, 2004, 1; С. Лукић, Бијељина кроз вијекове, Бијељина 2011.

Љ. Шево

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)