ГОРЊА ВРЕЖИНА

ГОРЊА ВРЕЖИНА, село на десној страни долине реке Нишаве, у Нишком пољу, 5 км западно од краја Сићевачке клисуре. Јужно од села је пут, а северно од села железничка пруга Ниш--Сврљиг--Зајечар. Општински центар Ниш је удаљен 9 км. Насеље је на долинској страни, збијеног типа, на 300--340 м н.в. Има основу овалног облика са мрежастим распоредом улица. У историјским изворима помиње се од 1498. Током друге половине XX в. доживело је депопулацију. Године 1953. имало је 1.560, а 2011. 1.147 становника, од којих су 97,6% били Срби. Највећи број активног становништва радио је у прерађивачкој индустрији (33,6% економски активног становништва) и у другим неаграрним делатностима. У пољопривреди је радило само 2,8% становништва. Непољопривредно становништво највећим бројем радило је у Нишу. У селу се налазе основна школа, дом културе, месна кан-целарија, амбуланта и земљорадничка за-друга.

С. Ђ. Стаменковић

У атару села Г. В., на једном узвишењу налазе се остаци римског утврђења. Са овог локалитетa су за потребе сеоске градње мештани односили камене блокове и вотивне споменике у оближњу Каменицу. Кастел у Г. В. је са низом утврђења (Јелашница, Малча, Каменица, Чамурлија) чинио одбрамбени систем, који је штитио пролаз из Долине Сврљишког Тимока у Нишавску долину, као и сам град Наис и његову непосредну околину. У селу су констатовани и трагови цивилног насеља, који се манифестују налазима римских тегула, уломака керамичких посуда и других налаза, међу којима се истиче бронзана статуета Пегаза, откупљена за археолошку збирку Народног музеја у Нишу. Ово утврђење и насеље трајало је током читавог касноантичког периода, о чему сведочи налаз златног новца, солида византијског цара Ираклија (610--641), сада у музеју у Нишу.

С. Петковић

ЛИТЕРАТУРА: Ph. Kanitz, Das Königreich Serbien und das Serbenvolk von der Römerzeit bis zur Gegenwart, I--II, Leipzig 1904 (Србија. Земља и становништво од римског доба до краја XIX века, II, Бг 1985); Д. Гарашанин, М. Гарашанин, Археолошка налазишта у Србији, Бг 1951; П. Петровић, Ниш у античко доба, Ниш 1976; Географска енциклопедија насеља Србије, III, Бг 2001; Археолошко благо Ниша од неолита до средњег века, Бг 2004.

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)