ГРЕБЕНАЦ

ГРЕБЕНАЦ, село у јужном Банату, у општини Бела Црква, на источној периферији Банатског песка, где се он граничи са алувијалном равни реке Караш (лева притока Дунава). Насеље је смештено на око 80 м н.в., а северозападно од њега је висока лесна греда Думача (241 м). На овом сектору долине Караша прокопан је пловни канал Тиса–Дунав. Кроз село пролази локални асфалтни пут, који неколико села повезује са важнијим путевима Вршац – Бела Црква и Ковин – Бела Црква (22 км). Централни део насеља грађен је плански, са решеткастим распоредом улица. Извесне деформације тог плана постоје у периферним деловима. У историјским изворима Г. се први пут помиње 1341, а наредни познати помен је тек из 1713. Касније се у њега насељавају Румуни. Од 1773. био је у саставу Војне границе. После II светског рата број становника је стагнирао, а од 60-их година XX в. почела је депопулација. Године 1961. Г. је имао 2.129, а 2011. 818 становника, од којих 78,2% Румунa и 10,8% Србa. У пољопривреди је запослено 76,5% економски активног становништва. У јужном делу села налази се четвороугаони парк унутар којег је црква, а у близини су све друге јавне зграде (основна школа, пошта, месна канцеларија и дом културе). На каналу крај села смештена је депонија шљунка.

ЛИТЕРАТУРА: Д. Поповић, Срби у Банату дo краја осамнаестог века, Бг 1955; П. Томић, Општина Бела Црква – географска монографија, Н. Сaд – Бела Црква 1988; С. Ћурчић, Насеља Баната – географске карактеристике, Н. Сад 2004; С. Ћурчић, М. Јовановић, Атлас насеља Војводине, II/1, Банат, Н. Сад 2014.

Слободан Ћурчић

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)