ГЕРАСИМОВ, Григорије

ГЕРАСИМОВ, Григорије, сликар (?, друга половина XVII в. -- ? прва половина XVIII в.). Вероватно руског порекла, он се 1724. као „изограф Григорије Герасимов Московитер" потписао на престоној икони Богородице са Христом на иконостасу цркве Св. Марије Магдалене, у Доњој Ковачици код Грубишног Поља, у Славонији. Он је сликао и остале три престоне иконе на том иконостасу -- Исуса Христа, Св. Јована Претече и Св. Николе, док су иконе у горњим зонама и на царским дверима дело зографа Константина Братановића из 1769. Претпоставља се да су престоне иконе Г. првобитно настале за цркву у оближњем месту Велика Писаница, чија је црква подигнута 1723, а тек касније су пренете у Доњу Ковачицу. Г. је први пуним именом познати руски зограф који је радио на подручју Славоније и северне Хрватске у XVIII в., али се осим основних података садржаних у записима у Доњој Ковачици о њему ништа више поуздано не зна. Корпулентни, робустни трочетвртински ликови на четири престоне иконе, изразите линеарне стилизације и особеног колорита, одају руку путујућег зографа скромне ликовне вештине, с јасним разликама у односу на типичне радове савремених домаћих зографа. Позадине икона са ликовима Св. Јована Крститеља и Св. Николе украшене су тролисним мотивом на граници апстракције, што је куриозитет на овом подручју. Иконе Г. су сачуване, али се не налазе у цркви у Доњој Ковачици, пошто су измештене због реконструкције храма.

ЛИТЕРАТУРА: М. Јовановић, „Руско-српске уметничке везе у XVIII веку", ЗФФ, 1963, VII--1; Д. Медаковић, „Иконостас Григорија Герасимова Московитера у Доњој Ковачици из 1724. године"; Ђ. Цвитановић, „Православне цркве од дрвене грађе у околини Грубишног Поља", ЗЛУМС, 1985, 21; Б. Тодић, Радови о српској уметности и уметницима XVIII века, Н. Сад 2010; Српски сликари од XIV до XVIII века, I, Н. Сад 2013.

А. Кучековић

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)