ГЛАВОЧИ

ГЛАВОЧИ, рибе из породице Gobiidae, обу- хватају претежно морске, бентосне врсте, од којих неке залазе и у бракичне и слатке воде, а има их и искључиво слатководних. Распрострањене су широм света, у умереним и тропским водама. Тело им је вретенасто са два леђна пераја, глава крупна и дорзовентрално спљоштена, очи су постављене са горње стране главе, уста су велика са израженим уснама, а трбушна пераја су код највећег броја врста срасла у трбушни диск. Већина живи на песковито-муљевитој подлози у коју се често укопавају, а неке и на каменитом и шљунковитом дну. Хране се бескичмењацима дна, посебно рачићима, мекушцима, црвима и ларвама инсеката, а неке врсте и мањим рибама. Живе до 4--5 година, полну зрелост достижу углавном са 1 --2 године, неке врсте нешто касније. Мресте се у пролеће и лето. Лепљиву икру, о којој мужјак води бригу до изваљивања млађи, полажу на љуштуре шкољки, камење или водене биљке. У водама црноморског слива у Србији живе четири рода: Neogobius, са две врсте, и Ponticola, Babka и Proterorhinus, са по једном врстом. Код нас немају риболовни значај; неке врсте се лове као мамац за друге рибе. Свих пет врста су сврстане у инвазивне врсте које се Дунавом врло брзо шире из Црног мора: г. главаш (Ponticola kessleri) дугачак је 15--20 (--22) цм, друго леђно пераје уједначене висине, 64 --76 крљушти у бочној линији, шиљасте квржице на врату трбушног диска. Живи у Црном и Каспијском мору и њиховим притокама. У Дунаву је забележен до горњег тока у Аустрији и Немачкој. Г. округлак (Neogobius melanostomus) величине је 18--22 (25) цм, има 42--58 крљушти у бочној линији. Живи у Црном, Азовском и Каспијском мору и у њиховим притокама. У Дунаву је забележен до Аустрије. Г. пескар (Neogobius fluviatilis), величине је 15--18 (--20) цм, друго леђно пераје се сужава према задњем делу, 55--65 крљушти у бочној линији. Живи како у слатким тако и бракичним водама. Дунавом допире до Мађарске. Г. тркач (Babka gymnotrachelus), величине је 12--15 (--17) цм, 54--65 крљушти у бочној линији. Живи у Црном, Aзовском и Каспијском мору и њиховим притокама, као и у неким језерима. У Дунаву се може наћи од бране Ђердап II и даље низводно, а унет је и у средњи ток Дунава у Мађарској. Г. цевонос (Proterorhinus semilunaris), величине је 5--10 (--11) цм, 40--48 крљушти у бочној линији, предње ноздрве извучене су му у виду дужих цевчица. Живи у плитким, приобалним водама Црног, Азовског и Каспијског мора, а може се наћи и у њиховим притокама, као и у неким језерима. У Дунаву је забележен до ушћа Мораве у Словачкој.

ЛИТЕРАТУРА: P. J. Miller, „Gobiidae. P.", у: Fishes of the North-eastern Atlantic and the Mediterranean, 3, Paris 1986; P. J. Miller, „The endurance of endemism: the Mediterranean freshwater gobies and their prospects for survival", Journal of Fish Biology, 1990, 37 (Suppl. A); M. Kottelat, „European freshwater fishes", у: Biologia, 1997, 52 (Suppl. 5); M. Kottelat, J. Freyhof, Handbook of European Freshwater Fishes, Cornol 2007.

Ј. Крпо Ћетковић

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)