ГРЕЧ, Вера Милтијадовна

ГРЕЧ, Вера Милтијадовна (Греч, Вера Мильтиадовна), глумица, редитељ (Њижни Новгород, 8. V/XI 1893 -- Париз, 23. III 1974). Од 1913. до 1916. учила је глуму у школи Московског художественог театра, a потом постала његова чланица. Са Качаловском трупом, коју су основали чланови МХТ, одлази 1919. на гостовања по Европи и Америци у оквиру којих игра и у Београду (1920, 1921). Након турнеја део чланова трупе се 1922. вратио у Русију, а преостали, међу њима и Г. са супругом Поликарпом Павловим, одлучују да остану у емиграцији и оснивају Прашку трупу МХТ. Као члан Прашке трупе Г. је гостовала у Београду 1924, 1926. и 1929, а 1925. у Београду, Осијеку, Новом Саду, Загребу, Љубљани, Сплиту и Дубровнику. Новосадска штампа бележи и гостовање у сезони 1928/29. у Новом Саду. Брачни пар Г.--Павлов 1936. долази на дуже у Краљевину Југославију. Поставили су више од 20 представа, углавном руских аутора у Народном позоришту у Сарајеву (1936/37), НП у Београду (1937/38, 1939--1942) и НП у Скопљу (1938/39). Највише представа, већином руског класичног репертоара, остварили су на руском језику у Руском дому у Београду. У НП у Београду 1937. режирали су Гогољеву Женидбу, На дну М. Горког и Чеховљеве Три сестре; 1938. Васу Железнову М. Горког и Свадбу Кречинског А. Сухово-Кобиљина; 1940. Без мираза Островског, Шкваркинову Ноћну смотру и Дикенсовог Цврчка на огњишту; 1941. Разбијени крчаг Х. фон Клајста и Посао је посао О. Мирбоа, а 1942. Молијеровог Уображеног болесника. У НП Дунавске бановине као гости су 1937. режирали Гогољевог Ревизора и Дикенсовог Цврчка на огњишту. Г. је била уметница велике стваралачке снаге, веома природна, реалистична у уметничком изражавању, брижљиво студиозна у психолошкој анализи и карактеризацији ликова. У Руском дому, односно у Руском повлашћеном позоришту у којем је глумила већ од маја 1936, самостално је режирала 1937. драме Брунхилдина линија М. Алданова и Тренутак судбине Н. Тефи, 1942. Друштво за подстрекивање досаде И. А. Крилова и 1943. Своји смо, споразумећемо се Н. А. Островског. Године 1943. Г. одлази у Берлин, касније у Париз, где углавном живи и ради (1944--1974) са изузетком боравка у Прагу (1947--1948), те Кембриџу и Лондону (1952--1955). Играла је и у немачким немим (Злочин и казна и Власт таме, 1924) и француским звучним (Идиот, 1946; Анастазија, 1956) екранизацијама дела руске класике.

ЛИТЕРАТУРА: С. Д(инчић), „Гђа Греч и г. Павлов сећају се живо изгореле позоришне зграде и лепих дана гостовања у Новом Саду", Дан, 1937, 20; А., „Максим Горки: На дну", Дан, 1937, 25; С. Динчић, „Велики успех Гогољевог „Ревизора" у режији художественика гђе Вере Греч и г. Поликарпа Павлова", Дан, 1937, 39; М. Хћ., „Н. В. Гогољ: Ревизор", Суботичке новине, 1937, 18; Б. С. Стојковић, Историја српског позоришта од средњег века до модерног доба (драма и опера), Бг 1979; Група аутора, Русские в Сербии, Бг 2009.

Н. Савковић

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)