ГАЛИЧ

ГАЛИЧ (Галица), српска средњовековна тврђава. У походу против побуњених Срба 1149, који описује Јован Кинам, византијски цар Манојло I Комнин разорио је тврђаву Рас, потом потчинио друга утврђења у области Никаве (Рожаја) и стигао до тврђаве Галице, коју посадници нису хтели да предају, уздајући се у неприступачност места и своју бројност. Пошто су три дана непрекидно гађали стрелама и каменим пројектилима браниоце спољних бедема, Византинци су силом освојили тврђаву. Затечено мноштво људи, како наоружаних тако и простих војника, одатле је одведено, а потом расељено у Сердику (Софију) и друга места. Судећи по Кинамовом опису, средином XII в. утврђење Галица налазило се на тешко приступачном узвишењу, имало је спољне и унутрашње бедеме, те структуру која је могла да прими знатан број наоружаних чланова посаде, као и да издржи тродневну опсаду војске византијског цара.

Сматра се да се тврђава Галица налазила на купастом узвишењу Г. (684 м), на десној страни Ибра, јужно од Лепосавића, на граници између села Сочанице и Добраве. Брдо Г. помиње се у Светостефанској хрисовуљи (1314--1316), као међник између поседа локалног властелина Мутиводе и светостефанског села Селчанице (данашње Сочанице). Приступ брду могућ је са источне и западне стране, а отежан је према Добрави и Сочаници. На Г. је било старих грађевинских остатака; 1876. ту се налазио турски шанац. Данас се могу уочити само контуре бедема. На супротној страни Сочаничке реке на стрмом и каменитом брду Сокољача (Крш махала у селу Сочаница), изнад ушћа Раковачког потока у Сочаничку реку, налазе се остаци римског и средњовековног утврђења трапезасте основе (XII в.). Трагови утврђења на Г. и на Сокољачи нису истражени. Оба утврђења штитила су римски провинцијски рударски центар у Сочаници, где су откривени трг, терме, базилика, разне грађевине, епиграфски споменици и четири некрополе (Municipium Dardanorum, II--IV в.). Укључена у властелинство Св. Стефана у Бањској почетком XIV в., та два утврђења штитила су ибарски пут и средњовековне руднике на Копаонику (Копорићи, Јелакце).

Извори: A. Meineke (ур.), Ioannis Cinnami Epitome rerum ab Ioanne et Alexio Comnenis gestarum, Bonnae 1835; Византијски извори за историју народа Југославије, IV, Бг 1971; Ђ. Трифуновић (прир.), Повеља краља Милутина манастиру Бањска -- Светостефанска хрисовуља, I, Фототипија изворног рукописа, Пр--Бг 2011.

Литература: А. Н. Поповић, „Горњи Ибар средњега века", ГНЧ, 1906, 25; E. Чершков, Муниципиум ДД код Сочанице, Пр--Бг 1970; В. Јовановић, „Косовски градови и дворци, XI--XV век", у: Задужбине Косова, Пр--Бг 1987; Споменичка баштина Косова и Метохије, Бг 1999; Г. Томовић, „Властелинство манастира Светог Стефана у Бањској", у: Ђ. Трифуновић (прир.), Повеља краља Милутина манастиру Бањска -- Светостефанска хрисовуља, II, Фототипије издања и пратеће студије, Пр--Бг 2011.

Г. Томовић

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)