ГЛАСНИК ПРОФЕСОРСКОГ ДРУШТВА

ГЛАСНИК ПРОФЕСОРСКОГ ДРУШТВА, стручни педагошки и научни часопис, орган Професорског друштва, излазио у Краљевини СХС / Југославији у периоду од 1921. до 1941. Под овим називом излазио је у Београду од 1921, a када је Краљевина СХС преименована, часопис је наставио с излажењем под називом Гласник Југословенског професорског друштва. Покретањем Г. П. д. практично је настављено излажење дотадашњег часописа Наставник, који је Професорско друштво (Српско) основало још 1890. Све време излажења представљао је трибину за разматрање разних просветно-школских питања, највише с циљем да се пропагирају идеје о изградњи јединствене нове школе у коју је требало да се унесе нови стваралачки и активни дух и, у недостатку педагошких и других часописа, саопштавају информације о кретањима у савременој педагогији и најважнијим достигнућима научних дисциплина које су се изучавале у средњим школама. У првом двоброју из 1921. уредник је најавио да ће часопис објављивати научне и књижевне радове; пројекте закона о средњој школи; предлоге за реформу школа; извештаје о раду школа и просветних органа; белешке о напретку школа код Словена и других народа; новине на пољу науке, наставе и др. Стога су се временом као најважније рубрике усталиле: чланци и расправе, нова школа, просветне прилике, оцене и прикази књига, преглед осталих научних часописа, извештаји о раду друштва. У Г. П. д. су претежно сарађивали професори. Међутим, његовом угледу највише су допринела угледна имена ондашње наше и стране научне и културне јавности (психолози П. Радосављевић и Б. Стевановић, педагози В. Бакић, В. Ракић и С. Патаки, културни и национални радник В. Стајић, државник С. Јовановић, многи књижевници и др.), а онда и многобројни чланци у којима су темељно обрађивани проблеми од значаја за реформисање и унапређивање средњошколске наставе. Највише текстова објављено је о методичким питањима наставе језика и књижевности, страних језика, историје, математике, природних наука, уметности, физичке културе. Велику улогу на плану унапређивања васпитног рада у средњим школама имали су текстови о поступцима у раду с ученицима, школском одабирању или селекцији, раду с даровитим ученицима, специјалној даровитости значајној за наставу математике или музике, тешкоћама у учењу, дилемама у вези с лаичком или конфесионалном школом, односу филозофије, науке и религије, емоционално-волиционој природи детета (П. Радосављевић), васпитном раду по систему М. Монтесори, активне школе, Далтон плана и сл. Мноштво је текстова који ни после скоро једног века нису мање актуелни, а у којима су се аутори залагали за нову школу -- по моделу школе личности, школе рада и активног сазнања, школе живота, школе без стеге, школе слободног разговора, школе диференциране наставе, школе самоизбора наставних предмета и садржаја, школе пријатног рада, специјално прилагођених уџбеника и сл. Г. П. д. је излазио редовно, а укупно је одштампана 21 књига, најчешће у обиму од осам до 12 свезака, с тим да се ретко када појавио двоброј. У првој деценији излажења уређивали су га: Јаша М. Продановић, Миливој Павловић, Јован Ј. Бабић, Данило Вуловић и Јован Ј. Бајић, а у другој Радоје Л. Кнежевић, Милан С. Недић, Предраг Каралић, Илија Кецмановић, Миленко Стојановић и његов заменик Миодраг Рајшић. У почетку је штампан на два до три табака у 1.000 примерака, а после десетак година на пет табака у 3.000 примерака. Службени текстови у свакој наредној свесци штампани су наизменично латиницом и ћирилицом, а све остало писмом аутора рукописа.

ЛИТЕРАТУРА: Наставник, Бг 1890--1921; Д. Франковић, З. Преград, П. Шимлеша (ур.), Енциклопедијски ријечник педагогије, Зг 1963; Р. Теодосић (ред.), Педагошки речник, I, Бг 1967.

П. Јанковић

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)