ГАМЗИГРАДСКА БАЊА

ГАМЗИГРАДСКА БАЊА, бањско лечилиште у источној Србији, западно од Зајечара. Налази се у близини античке царске палате Felix Romuliana и каснијег, византијског Гамзиграда. Извори термоминералне воде јављају се на око 160 м н.в. на раседима и делом се директно празне у корито реке Црни Тимок. Примарни водоносни хоризонт у којем се воде формирају су доњокредни кречњаци (ургонске фације), а повишена температура вода резултат је вулканске активности која се одвијала током горње креде и терцијара. Појаве извора су на контакту кречњака и излива андезита и пратећих пирокластита. Бушењем до око 300 м дубине значајније је повећан капацитет бањских природних извора и захвата се око 10 л/с. Температура воде варира од 32 до 43 ^о^С. Воде су хидрокарбонатно--земноалкалне, маломинерализоване. Изградња бањског купатила завршена је 1920, док је Специјална болница за рехабилитацију „Гамзиград" отворена 1978. Воде се користе за лечење обољења крвних судова, реуматизма, неуралгије, кожних болести и гинеколошких обољења.

З. Стевановић

Балнеолошки центар се налази у непосредној близини клисуре Баба Јона и саобраћајно је добро повезан са околином. Извори термоминералне воде, предиспонирани великим блиндеринским раседом, били су познати Римљанима. Поред пет природних извора постоји и неколико хидрогеолошких бушотина. Први савремени писани подаци потичу из 1835, а прва терапијска купања из 1890. У Г. б. је боравио Јосиф Панчић са својим ученицима. Детаљне хемијске анализе воде од значаја за балнеотерапију обавио је Сима Лозанић 1922. Лековита својства воде заснивају се на микроелементима калијума, стронцијума, магнезијума, рубидијума, баријума, флуора и фосфора.

Ст. Станковић

ЛИТЕРАТУРА: Бање, морска и климатска места у Југославији, Бг 1936; Н. Милојевић, „Хидрогеологија Гамзиградске бање", ГАБП, 1976, 40; С. Станковић, М. Протић, Ј. Миљковић, „Туристичке функције Гамзиградске бање", Зборник радова Географског факултета Природно математичког факултета Универзитета у Београду, 1992, 40.

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)