ГАЈИН, Александар

ГАЈИН, Александар, глумац (Нови Сад, 23. XI 1965). Дипломирао глуму 1987. на Академији уметности у Новом Саду, у класи Петра Банићевића. Члан Драме СНП постао 1988. и ту остварује запажене, жанровски разнородне улоге, како у домаћем (Баћа у драми Свети Георгије убива аждаху, Подстанар у комедији Балкански шпијун Д. Ковачевића; Ђока у комедији Сумњиво лице Б. Нушића; Кумић у комаду Мрешћење шарана А. Поповића; Јован у Покондиреној тикви Ј. Ст. Поповића; Ујка Васа у комедији Госпођа министарка Б. Нушића и др.), тако и у иностраном репертоару (Момчић, Жан у комедији Магарац Ж. Фејдоа; Син у Стакленој менажерији Т. Вилијамса; Мортимер Брустер у драми Арсеник и старе чипке Џ. Кеселринга; Дух Хамлетовог оца у трагедији Хамлет В. Шекспир и др.). Као гостујући глумац играо је у Позоришту „Бошко Буха" у Београду и у више представа у продукцији: Савеза драмских уметности Војводине; YU ФЕСТ у Суботици; Јорик трупе, СКЦ и Битеф театра у Београду. Режирао је Крајности В. Мастросимонеа, Културни центар Нови Сад (2000). Играо је у више филмова и телевизијских серија: Бајке света (Би-Би-Си), Херој улице, Сеобе (1989), Љубавно писмо, Јевреји долазе (1992), Пет векова манастира Крушедол, Као рани мраз, Сва та равница (2010), Il Scandalo della Banca Romana (РАИ 1, 2010) и др. Одлично се сналази у свим жанровима, посебно у комедијама, са изузетном способношћу прилагођавања редитељским захтевима. Био директор Драме СНП (2014--2016). Добитник је годишње награде СНП (1994), Награде „Предраг Пеђа Томановић" (1996), Награде „Зоранов брк" (2004).

ЛИТЕРАТУРА: Д. Николић, „Пуковнику некад и пишу", Дневник, 11. X 1994; М. Кујунџић, „Закон тупавости и простоте", Политика, 24. X 1994; В. Крчмар, „Одличан драмски предложак", Позориште, Н. Сад, 1999, 1--4; М. Живановић, „Хор (ситних) пљачкаша", Дневник, 19. XI 2000; Д. Николић, „Без лажи и без милости", Дневник, 11. X 2001.

М. Лесковац

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)