ГРБА, Радован

ГРБА, Радован, подмаршал, војни писац (Огулин, Хрватска, 1. V 1849 -- Опатија, Хрватска, 18. III 1918). Kаријеру у аустроугарској војсци остварио је под германизованим именом Рајмунд Герба. Завршио је Војну кадетску школу 1864. у Ријеци и Инжењерску академију 1868, па је као поручник био у Клостербруку и Брну, а 1874. распоређен у Велики Бечкерек (Зрењанин). После похађања Ратне школе 1875/76. унапређен у натпоручника и 1877. додељен штабу Војног заповедништва у Братислави. Потом премештен у 71. пешадијску бригаду с којом је 1878. учествовао у окупацији Босне и Херцеговине и 1879. Санџака. Произведен је у генералштабног капетана 1879. и додељен Војном заповедништву у Сарајеву, а потом је радио у Грацу и Прагу. Током службовања у Ратном архиву у Бечу (1886--1891) обрадио је грађу о Еугену Савојском у Италији и рату за пољско наслеђе. Унапређен је 1890. у генералштабног потпуковника и именован за шефа генералштаба Прве пешадијске дивизије у Сарајеву. Крајем 1891. додељен је 97. пешадијском пуку, а 1894. унапређен је у пуковника и постао командант 97. пешадијског пука. Командант бригаде у Литомерицима био је од 1899, када је унапређен у генерала, а од 1903. командант Седмог хрватско-славонског домобранског подручја у Загребу. Унапређен је 1904. у подмаршала, а 1908. постао је краљевски тајни саветник, командант 13. војног збора, командајући генерал у Загребу, 1909. пешадијски генерал и 1910. власник 78. пешадијског пука. Због јавног слављења српских војних победа у Првом балканском рату разрешен је војних командних дужности и 1913. пензионисан. Писао је и о општим приликама у БиХ, те Црној Гори: Црна Гора, Босна и Херцеговина 25 година пре окупације (Беч 1887); Пре два столећа заснована окупација Босне и Херцеговине (Беч 1888); К тридесетогодишњици окупације Херцег-Босне (Зг 1907); Тежња Србије за присаједињењем Аустрији (Бг б. г.). Под псеудонимом Vedetta објављивао је прилоге из аустријске војне историје у периодици, одакле су их преузимале неке хрватске и српске новине. Одликован је Витешким крстом Леополдовог реда, Велекрстом реда Франца Јозефа и Редом железне круне I разреда, као и српским Орденом Таковског крста.

ИЗВОР: А. Ђукић, Срби пуковници и генерали, РОМС.

ЛИТЕРАТУРА: L. Mandl, Die Habsburger und die serbische Frage, Geschichte des staatlichen Gegensatzes Serbiens zu Österreich-Ungarn, Wien 1918; М. Грба, „Књижевна оставина генерала Раде Грбе", НЖ, 1921, 7; Ј. Шидак и др., Повијест хрватског народа г. 1860--1914, Зг 1968; В. Чубриловић (ур.), Велике силе и Србија пред Први светски рат, IV, Бг 1976; В. Крестић, Историја Срба у Хрватској и Славонији 1848--1914, Бг 1991.

Н. Л. Гаћеша

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)