ГРАМБЕРГ, Фердинанд

ГРАМБЕРГ, Фердинанд, правник, индустријалац, добротвор (Панчево, 5. VIII 1878 -- Београд, 5. VI 1950). Преци су му пруски протестанти, који су се у Банат (Панчево), доселили у другој половини XVIII в. Отац Фердинанд бавио се пиварством. Мајка Ана, била је из породице Вајферт (сестра Ђорђа В.). Школовао се у Панчеву и Братислави. Факултет и докторат из права завршио је на Универзитету у Будимпешти (1897--1902) где је и службовао три године, а затим се 1905. вратио у Београд и био саветник код ујака Ђорђа Вајферта. Избијањем I светског рата, као члан Индустријске коморе, пребегао је у Париз, где је са И. Бајлонијем, В. Илићем и М. Драгићевићем, на првом састанку одлучено о наставку деловања у емиграцији. Био је члан управе, председник и један од сувласника Борских рудника (француско друштво за експлоатацију бакра); оснивач и председник акционарског РТД „Сартид" (1913); председник управе, потпредседник Фабрике стакла Параћин; потпредседник српског „Сименса"; акционар и члан дирекције рудника угља Костолац; члан Управног одбора Народне банке; члан дирекције загребачког „Титана"; члан управе више новчаних, кредитних и осигуравајућих завода (Врачарске задруге, Београдске задруге, Осигуравајућег друштва „Југославија", Француско-српске банке); члан Управе Алексиначких рудника, те словеначких рудника угља Трбовље; члан Управе и акционар Беочинске фабрике цемента, те акционар Прве српске парне пиваре „Ђорђе Вајферт" и рудника угља Ртањ. За време I светског рата, преко женевског Црвеног крста, на фронтовима је помагао српску војску. Основао је болницу за српске рањенике која је радила у балканским ратовима и I светском рату. Оснивањем Ротари клуба у Београду 1928. изабран је за првог председника. Дародавац је Београдског универзитета и Београдске трговачке омладине, те добротвор Београдског женског друштва итд. За своје заслуге одликован је са више ордена међу којима су Орден легије части и Орден Светог Саве највишег ранга. Сахрањен је у породичној гробници Вајфертових у Панчеву.

ИЗВОР: Лична архива.

ЛИТЕРАТУРА: Ј. Гргашевић, Индустрија Србије и Црне Горе, Зг 1924; С. Димитријевић, Страни капитал у привреди бивше Југославије, Бг 1958; Ј. Стојковић, „Како је настао САРТИД", Седмица, 22. III 2002; 26. IV 2002.

В. М. Николић

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)