ГРАБ

ГРАБ (Carpinus betulus), листопадно дрво које припада породици лески (Corylaceae), а достиже висину до 25(30) м и прсни пречник до 70 цм. Расте споро и не постиже велику старост. Крошња је разграната и густа, а кора стабла глатка, светлосива, слабо испуцала. Поред срчанице, развија и бочне коренове који му помажу да поднесе збијена, плитка земљишта и станишта са поточном водом. Пупољци су издужени, вретенасти, зашиљени, дуги 5--8 мм, приљубљени уз гранчицу. Г. има велику изданачку снагу. Листови су јајасти, на ивици двоструко тестерасти, при основи срцасти, на врху зашиљени, симетрични, дуги 5--10 (15) цм, широки 2--7 цм, са 10--15 пари бочних нерава. Цвета са листањем крајем априла и почетком маја. Мушки и женски цветови у ресастим цвастима. Опрашује се ветром. Плод је орашица, дуга 5--10 мм, широко јајаста окриљена трорежњевитим опнастим приперком која сазрева у октобру. Расејава се ветром и синзоохорно глодарима. Распрострањен је у средњој Европи и Кавказу. У Србији је честа врста која прати лужњакове и китњакове шуме.

Г. шуме припадају разреду евросибирских листопадних шума (Querco -- Fagetea), реду шума букве (Fagetalia silvaticae), свези мезофилних шума г. (Carpinion betuli). У Србији је издвојена посебна свеза Carpinion betuli moesiacum, која се еколошки и флористички разликује од климатогених китњаково-грабових шума у западном делу Балканског полуострва. У Србији је свеза г. шума диференцирана на две подсвезе: са китњаком (Querco petraeae -- Carpinenion betuli) и са лужњаком (Querco robori -- Carpinenion betuli).

Шуме китњака и г. у Србији су орографско-едафски условљене и простиру се најчешће у региону китњакових и брдских букових шума, на надморским висинима од 450 до 850 м на смеђим и лесивираним земљиштима, умерено киселе реакције. Г. образује најчешће други спрат дрвећа. У југоисточном делу Шумадије, претежно у увалама и стрмим северним падинама развија се шума китњака и г. (Querco petraeae -- Carpinetum betuli), северном делу Шумадије, на ободу Панонског басена заједница кострике и г. (Rusco aculeati -- Carpinetum betuli), северозападној Србији шуме броћике и г. (Galio schultesii -- Carpinetum betuli), на Фрушкој гори шуме г. са клокочиком (Staphylleo pinnati -- Carpinetum betuli); са цером, китњаком и г. (Carpino betuli -- Quercetum petraeae-cerris) на Авали, Кошутњаку, Фрушкој гори, Церу и Видојевици; са длакавим шашем и г. (Carici pilosae -- Carpinetum betuli) на Вршачким планинама, г. са жутином (Chrysosplenio alternifoliae -- Carpinetum betuli), на Фрушкој гори, Мајданпечкој домени, северној Србији, Кукавици, Боговађи, Бранковини и на Јастрепцу, на плавним терасама брдских река, на надморским висинама од 100 до 350 м. Шуме г. и лужњака распрострањене су у Србији у Срему, Мачви, Подравини, басену Колубаре и Поморављу. У алувијалној зони налазе се само на највишим положајима и гредама. Типична шума лужњака и г. (Carpino betuli -- Quercetum roboris typicum) највеће распрострањење има у равном Срему. Осим ње, значајне су шуме: лужњака и г. са пољским јасеном (Carpino betuli -- Quercetum roboris fraxinetosum angustifoliae), које представљају највлажнију варијанту ових шума, док ксерофилне варијанте шума лужњака и г. са Цера, сладуном и липама у горњем Срему налазе се на равном, благо заталасаном терену од 100 до 150 м надморске висине ван домашаја подземних вода.

Дрво г. се користи у коларству, за израду клавира, дрвених зупчаника, саоница, алата, дугмади, чуњева за куглање, билијарских штапова и др.; одлично је огревно дрво, а користи се и за живице.

ЛИТЕРАТУРА: А. Динић, „Варијабилитет и еколошка диференцијација граба (Carpinus betulus L.) у северној Србији", ЗМСПН, 1975, 48; Б. Јовановић, Дендрологија, Бг 1991; М. Сарић (ур.), Вегетација Србије II1, Шумске заједнице 1, Бг 1997; О. Васић, М. Шијачић Николић, „Carpinus L.", у: В. Стевановић (ур.), Флора Србије, 2, Бг 2012.

А. Динић

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)