ГРАБ

ГРАБ (Carpinus betulus), листопадно дрво које припада породици лески (Corylaceae), а достиже висину до 25(30) м и прсни пречник до 70 цм. Расте споро и не постиже велику старост. Крошња је разграната и густа, а кора стабла глатка, светлосива, слабо испуцала. Поред срчанице, развија и бочне коренове који му помажу да поднесе збијена, плитка земљишта и станишта са поточном водом. Пупољци су издужени, вретенасти, зашиљени, дуги 5–8 мм, приљубљени уз гранчицу. Г. има велику изданачку снагу. Листови су јајасти, на ивици двоструко тестерасти, при основи срцасти, на врху зашиљени, симетрични, дуги 5–10 (15) цм, широки 2–7 цм, са 10–15 пари бочних нерава. Цвета са листањем крајем априла и почетком маја. Мушки и женски цветови у ресастим цвастима. Опрашује се ветром. Плод је орашица, дуга 5–10 мм, широко јајаста окриљена трорежњевитим опнастим приперком која сазрева у октобру. Расејава се ветром и синзоохорно глодарима. Распрострањен је у средњој Европи и Кавказу. У Србији је честа врста која прати лужњакове и китњакове шуме.

Г. шуме припадају разреду евросибирских листопадних шума (Querco – Fagetea), реду шума букве (Fagetalia silvaticae), свези мезофилних шума г. (Carpinion betuli). У Србији је издвојена посебна свеза Carpinion betuli moesiacum, која се еколошки и флористички разликује од климатогених китњаково-грабових шума у западном делу Балканског полуострва. У Србији је свеза г. шума диференцирана на две подсвезе: са китњаком (Querco petraeae – Carpinenion betuli) и са лужњаком (Querco robori – Carpinenion betuli).

Шуме китњака и г. у Србији су орографско-едафски условљене и простиру се најчешће у региону китњакових и брдских букових шума, на надморским висинима од 450 до 850 м на смеђим и лесивираним земљиштима, умерено киселе реакције. Г. образује најчешће други спрат дрвећа. У југоисточном делу Шумадије, претежно у увалама и стрмим северним падинама развија се шума китњака и г. (Querco petraeae – Carpinetum betuli), северном делу Шумадије, на ободу Панонског басена заједница кострике и г. (Rusco aculeati – Carpinetum betuli), северозападној Србији шуме броћике и г. (Galio schultesii – Carpinetum betuli), на Фрушкој гори шуме г. са клокочиком (Staphylleo pinnati – Carpinetum betuli); са цером, китњаком и г. (Carpino betuli – Quercetum petraeae-cerris) на Авали, Кошутњаку, Фрушкој гори, Церу и Видојевици; са длакавим шашем и г. (Carici pilosae – Carpinetum betuli) на Вршачким планинама, г. са жутином (Chrysosplenio alternifoliae – Carpinetum betuli), на Фрушкој гори, Мајданпечкој домени, северној Србији, Кукавици, Боговађи, Бранковини и на Јастрепцу, на плавним терасама брдских река, на надморским висинама од 100 до 350 м. Шуме г. и лужњака распрострањене су у Србији у Срему, Мачви, Подравини, басену Колубаре и Поморављу. У алувијалној зони налазе се само на највишим положајима и гредама. Типична шума лужњака и г. (Carpino betuli – Quercetum roboris typicum) највеће распрострањење има у равном Срему. Осим ње, значајне су шуме: лужњака и г. са пољским јасеном (Carpino betuli – Quercetum roboris fraxinetosum angustifoliae), које представљају највлажнију варијанту ових шума, док ксерофилне варијанте шума лужњака и г. са Цера, сладуном и липама у горњем Срему налазе се на равном, благо заталасаном терену од 100 до 150 м надморске висине ван домашаја подземних вода.

Дрво г. се користи у коларству, за израду клавира, дрвених зупчаника, саоница, алата, дугмади, чуњева за куглање, билијарских штапова и др.; одлично је огревно дрво, а користи се и за живице.

ЛИТЕРАТУРА: А. Динић, „Варијабилитет и еколошка диференцијација граба (Carpinus betulus L.) у северној Србији", ЗМСПН, 1975, 48; Б. Јовановић, Дендрологија, Бг 1991; М. Сарић (ур.), Вегетација Србије II1, Шумске заједнице 1, Бг 1997; О. Васић, М. Шијачић Николић, „Carpinus L.", у: В. Стевановић (ур.), Флора Србије, 2, Бг 2012.

Анка Динић

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)