ГРОМОВНИК

ГРОМОВНИК, апокрифни спис у којем се предвиђа будућност према поклапању природних појава грмљавине, потреса или земљине тутњаве са странама света, календарским месецима или зодијачким данима. Грчког су порекла, непостојаног састава и дуге еволуције, па се без упоредне анализе грчких и словенских текстова не може доследно раздвојити оно што је преузето из грчких предложака од онога што је настало као резултат доцнијих интервенција и регионалних одлика. У многим словенским рукописима приписује се цару Ираклију. Најстарији српски препис сачуван је у Зборнику попа Драгоља из треће четвртине XIII в. Постоји неколико типова г. издвојених на основу тога како су распоређена гатања. Најкраћи је онај у којем се гата према томе са које стране света је ударио гром. Г. према месецима садржи предвиђања будућности према појави грмљавине, земљотреса и земљине тутњаве за сваки месец у години. У овом типу издвајају се две подврсте: 1. развијена, у којој предвиђање по грмљавини зависи од положаја месеца, тј. подељено је на фазу „раста", од младог месеца до уштапа, и фазу „опадања", а предвиђање по земљотресу подељено је на дан и ноћ; за неке месеце предвиђено је и гатање по „тутњу" или према муњама из ведра неба; 2. скраћена, предвиђање по грмљавини и земљотресу без хронолошког прецизирања. Најсложенији и најпрецизнији је г. према знацима зодијака и састоји се из два дела. У првом су, обично под насловом Число громовнику и животињама, наведена времена трајања синодичког и календарског месеца, а низови од два или три дана у сваком месецу обележени су једним од дванаест знакова зодијака. На пример: Јул, луна 30, дана 31, 1. и 2. рак, 3. и 4. лав, 5. и 6. девица итд. У другом делу наведена су гатања према грмљавини и потресима за сваки од зодијачких знакова. Другим речима, појединачни знак се односи на оне дане у сваком од дванаест месеци којима припада према распореду у првом делу. На пример, Аште ва число рибе прогрмит, то гатање се односи на грмљавину 1. и 2. марта, 26. и 27. априла, 24. и 25. маја итд. (према рукопису бр. 14 Шафарикове збирке).

ЛИТЕРАТУРА: Ђ. Трифуновић, Азбучник српских средњовековних књижевних појмова, Бг 1990; Лексикон српског средњег века, Бг 1999.

Ђ. Бубало

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)