ГРАДИНА НА ЈЕЛИЦИ

ГРАДИНА НА ЈЕЛИЦИ, вишеслојно висинско налазиште на истакнутом, али приступачном планинском гребену у драгачевском крају. Пажњу истраживача привукла је још средином XIX в., од када су је посећивали и истраживали Ј. Шафарик, С. Тројановић и Ф. Каниц. Обимнија археолошка истраживања изводе се од средине 80-их година ХХ в. и још увек трају. Најстарији трагови насеља потичу од млађег енеолита и прате се од краја трећег миленијума до IV в. п.н.е. Поред малобројних предмета из времена антике, доминантни археолошки остаци потичу из рановизантијског времена, од средине VI до првих деценија VII в., када су на Г. подигнуте три или четири засебно утврђене, повезане целине -- Горњи град и подграђа са северне, јужне и, можда, западне стране. Даље на западу установљено је гробље. Бедеми су пратили конфигурацију терена. Били су зидани од ломљеног или притесаног камена, уз коришћење малтера. Уочене су капије, куле и контрафори. Унутар зидина истражено је више профаних објеката. Зидани су једноставно, од камена с малтерним или земљаним везивом. Солидније грађени објекти су у Горњем граду, а међу скромнијим објектима била је и једна радионица. Неке зграде су имале канализационе одводе. Делимично је истражено пет цркава са остацима архитектонске пластике и фреско-живописа. Неке од њих су временом дограђиване. Поред цркава је вршено сахрањивање, како на западном крају локалитета, тако и у простору унутар зидина. Истражено је око 150 гробова, махом једноставно укопаних с оријентацијом исток--запад. Уз скромније укопе било је и зиданих гробова и гробница. По ромејском обичају, покојници су сахрањивани без прилога или са врло скромним прилозима. Међу њима, као и налазима из насеља, има предмета германске материјалне културе. Резултати антрополошке анализе скелета показују да су неки покојници имали вештачки деформисане лобање, што све указује да су на Г. уз Ромеје живели и Германи. Археолошки налази рановизантијске материјалне културе указују на време просперитета из доба Јустинијанове обнове, али одсликавају и процесе рурализације који су уследили. Почетком VII в., Г. је страдала у великом пожару. Убрзо након тога, највероватније током истог столећа, дошло је до обнове живота. Најстарији раносредњовековни керамички материјал можда би могао да се припише преосталим Ромејима. Млађи раносредњовековни хоризонт, датован у време VIII--IX в., документује грнчарија која би могла да се определи као словенска. У то време Г. је на знатно редукованом простору била утврђена каменим бедемом с дрвеним-палисадним елементима конструкције.

ЛИТЕРАТУРА: М. Милинковић, Градина на Јелици. Рановизантијски град и средњовековно насеље, Бг 2010.

И. Бугарски

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)