ГРЖЕТИЋ, Иван

ГРЖЕТИЋ, Иван, хемичар, универзитетски професор (Београд, 10. X 1952). Студије хемије завршио је 1975. на Природно-математичком факултету у Београду где је и магистрирао 1977. Исте године почиње да ради у Универзитетској лабораторији за електронску микроанализу, а затим наставља на Институту за истраживање лежишта минералних сировина Рударско-геолошког факултета у Београду, где је одбранио докторат 1984. За редовног професора изабран 1997. Од 2005. ради на Хемијском факултету у Београду, где предаје Хемију вода и отпадних вода, Неорганске загађујуће супстанце, Основе хемије атмосфере и загађујуће супстанце у атмосфери, Мониторинг у животној средини и Недеструктивну хемијску анализу. Аутор је уџбеника Физичка хемија у геологији − Физичка хемија лежишта минералних сировина (Бг 1996) и рада у монографији „Електронска спектрометрија за хемијску анализу (ESCA)", у: М. Курепа (ур.) Електрон − сто година од открића: Електрон у чврстим телима и примена електрона (Бг 1997). Коаутор је следећих уџбеника и књига: Thallium Chemistry (Stuttgart 1993); Физичкохемијске основе заштите животне средине I: Стања и процеси у животној средини (Бг 1995); Физичкохемијске основе заштите животне средине II: Извори загађивања, последице и заштита. (Бг 1996); Вода, квалитет и здравље (Бг 1999); Guerra infinita, guerra ecologica. I danni delle nuove guerre all'uomo e all'ambiente (Milano, 2003); Животна средина и њена заштита, Животна средина − књига I (Бг 2007); Животна средина и њена заштита, Животна средина − књига II (Бг 2008). Главне области научног истраживања Г. су синтеза вишекомпонентних система на бази сулфосоли, стања и процеси у животној средини и инструментална анализа неорганских материјала. На постдокторским студијама боравио је на Макс-Планк институту за нуклеарну физику у Хајделбергу (Немачка) и на Универзитету у Упсали (Шведска). Био је научни сарадник на Универзитету у Хајделбергу (1988−1990), а на Факултету геонаука истог универзитета био је гостујући професор (1990−1993) за Физичку хемију у геологији. Био је шеф Катедре за Примењену хемију на ХФ (2013−2015) а од 2015. декан ХФ. Експерт је и саветник из области хемије животне средине (за владине и невладине организације у Србији, као и Светске банке и Програма УН за животну средину). Члан је Српског хемијског друштва и Друштва за електронску микроскопију Србије.

ДЕЛА: и T. Balić-Žunić, „The photoelectron spectra of some Tl-Sb sulphosalts", Physics and Chemistry of Minerals, 1993, 20, 285; и G. Moh, „Experimental Investigation of the Ag-Tl-Bi-Sb-S System", Mineralogy and Petrology 1995, 53, 251; коаутор, „U and Th in Some Brown Coals of Serbia and Montenegro and Their Environmental Impact", Environmental Science and Pollution Research International, 2008, 15, 2, 155.

ИЗВОР: Архива Хемијског факултета у Београду.

П. А. Пфенд

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)