ГЕРАСИМ (Петрановић)

ГЕРАСИМ (Петрановић), епископ бококоторски (Шибеник, 23. IV 1820 -- Котор, 18. IV 1906). Богословију у Карловцима и Филозофију у Загребу студирао као питомац архимандрита Герасима Зелића. Замонашен је 1844. у манастиру Крупи, потом постао професор задарске богословије и потпредседник конзисторије, а 1855. произведен у чин архимандрита. Основао је са професорима и богословима друштво и лист Првенац, којим су утицали на националну свест омладине. У Бечу је 1853--1855. надзирао штампање богослужбених књига јер је власт желела да спречи увоз тих књига из Русије. Упознао се са Вуком Караџићем. Царском одлуком постао је 1871. епископ новоосноване Бококоторско-дубровачке и спичанске епархије, издвојене годину дана раније из Далматинске епархије. Преузео је епархију пре хиротоније као администратор јер је тек 1874. хиротонисан у Бечу од епископа Теофила (Бендеа) и Стефана (Кнежевића). Спровео је организацију епархије у четири протопрезвитеријата и установио конзисторију. Народ га је изабрао за свог посланика у Земаљски далматински сабор. Добротвор, родољуб и књижевник, био је кандидат за карловачког патријарха. Уређивао је Српско-далматински магазин у коме је објавио много чланака са биографијама знаменитих помораца и монографијама српских поморских општина. Штампао је три књиге својих и преведених проповеди под именом Добри пастир (1--3, Зг 1851, Н. Сад 1853, Ср. Карловци 1859), те збирку празничних посланица народу (Дубр. 1885). Његов литургичко-поучни рад Побожна размишљања при слушању литургије (Н. Сад 1853) доживео је четири издања. Вреднујући његов просветни, духовни и национални рад, факултет у Черновицама доделио му је 1879. звање почасног доктора. Основао је фонд за стипендирање ученика у занатству, фонд за изучавање заната у индустријским школама и фонд за практично поучавање у пољопривреди. Лично је плаћао поправку сеоских путева, регулацију потока, поправку сеоских храмова, удају сиромашних девојака и сахрану сиромаха, обилазио затворенике у тамницама и носио понуде. Обновио је манастир Савину, уредио келије и шуму око манастира. Издавао је сваке године шематизам своје епархије у којем су сарађивали Иларион Руварац и Нићифор Дучић. Покренуо је 1886. у Задру часопис Истина и новчано га помагао. Своју библиотеку завештао је манастиру Савини, где је и сахрањен.

ДЕЛА: Повјест о Светорождественском манастиру Драговићу у православној Епархији далматинској, Задар 1859; Д. Руварац, „Писма др-а Герасима Петрановића епископа бококоторског Илариону Руварцу, архимандриту гргетешком", БГл, 1911, 19--20.

ЛИТЕРАТУРА: Д. Руварац, „Одуговлачење посвећења бококоторског епископа Г. Герасима", Источник, 1890, 4--5; „Др Герасим Петрановић, епископ бококоторски (1820--1906)", СрС, 1906, 8; Б. Милошевић, „Герасим Петрановић (1820--1906) први епископ бококоторске епархије", Гласник СПЦ, 1956, 9.

Р. Милошевић

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)