ГРУ(Ј)ИЦА

ГРУ(Ј)ИЦА (Новаковић Грујо; Дијете Гру-(ј)ица), eпски јунак „средњих" времена. По свему судећи, његов поетски лик транспонује више реалних биографија хајдучких харамбаша из друге половине XVII в.: Грујице Жеравице, Грујице Вуковића, Грујице Милошевог (Малог), као и јунака који се у дубровачким документима из 1664. јавља под надимком Putto („дете"). Инваријантни члан хајдучке дружине Старине Новака, с којим чини пар отац--син, ексклузиван у јужнословенској усменој епици по томе што су обојица активни јунаци. Околност да, противно стандардној епској пракси, Новак и Г. паралелно фигурирају на епској сцени утицала је на то да старосна доб постане битан параметар карактеризације јунака. Насупрот „старцу" постављен је голобради јунак, „лепши од девојке", формулативно атрибуиран као „дијете". Ова епска „андрогиност" Г. чини основу за његова многобројна прерушавања -- подједнако успешна и када се маскира у „роба драгокупа" и када се преодева у девојку. У првом случају Г. фигурира у новелистичким обрасцима с темом задобијања блага, руха и оружја и обљубе „буле удовице", у чему се препознају битни аспекти иницијацијске приче (стицање јуначких инсигнија и сексуалног искуства). У другом -- у јуначким обрасцима где преузима улогу заштитника девојака чију част угрожавају демонски или историјски наметници (црни Арапин, паша од Загорја). Ту се такође јављају структурни елементи обреда прелаза, а препознају се у особеној инверзији родних улога: „Кад се паша с рухом одлакшао,/ А он паде на меке душеке,/ Па говори Новаковић-Грују:/ 'Сједи доље, дилбер Иконија,/ Да преноћиш са мном у душеку' (...) Одмах Груја задиркиват' пође,/ Завлачит' му руке у пазуке" (Вук III, 5). Г. је препознатљиво везан и за један од модалитета певања о неверној жени (круг песама у којима жена ради о глави супругу и сину -- „Невјера љубе Груичине"), популаран на целом јужнословенском простору, док га румунске варијанте укључују у сижејни модел с централним мотивом „орања друмова".

ЛИТЕРАТУРА: С. Бановић, „О неким хисторичким лицима наших народних пјесама", ЗНЖОЈС, 1921, 25, 1; С. Назечић, Из наше народне епике, I, Сар. 1959; Р. Меденица, Бановић Страхиња у кругу варијаната и тема о невери жене у народној епици, Бг 1965; Б. Крстић, Индекс мотива народних песама балканских Словена, Бг 1984; Б. Сувајџић, Јунаци и маске: тумачења српске усмене епике, Бг 2005; С. Самарџија, Биографије епских јунака, Бг 2008; Б. Сувајџић, „Млад јунак у јужнословенској усменој поезији", у: Ликови усмене књижевности, Бг 2010; Д. Перић, „Млад јунак у српској усменој епској поезији -- фазе у одрастању и изазови иницијације", Детињство, 2011, 37, 1.

Л. Делић

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)