ГРАДАШНИЦА

ГРАДАШНИЦА, село у jужној Србији, на југозападним обронцима планине Бабичке горе, око 15 км североисточно од општинског центра Лесковца, с којим је повезано локалним путем. Изграђено је у долини Градашничке реке (слив Јужне Мораве), на висинама 340--360 м. Збијеног је типа и издужено у правцу долине. Мало је кућа саграђено ван ове основне групе на вишим теренима. У историјским изворима помиње се од 1516. Највећи број староседелачких фамилија доселио се почетком XX в. из околине Црне Траве и Власотинца. Од 60-их година XX в. траје депопулација, која је број становника смањила за три петине. Године 1961. било је 921, а 2011. 380 становника, од којих 379 Срба. Пољопривредом се бавило 177 лица или 79,7% економски активног становништва. У селу се налазе црква и четвороразредна основна школа.

С. Ђ. Стаменковић

У римском налазишту у атару села, констатовани су остаци римског пољопривредног добра, виле (villa rustica) и некрополе из истог периода. На узвишењу изнад села налазе се остаци касноантичког кастела. У долини Градашничке реке виде се трагови римског пута, на оближњем узвишењу Добри Дол су остаци римског утврђења, а у селу Нишору се, највероватније, такође налазила villa rustica. Из Г. потиче масиван сребрни прстен са полудрагим каменом, ознака римског витешког сталежа (equites), из III в. н.е., који се сада налази у збирци Народног музеја у Нишу, као и други римски налази, генерално датовани у II--III в. н.е, али и један бронзани фолис цара Јустинијана из VI в. н.е.

С. Петковић

ЛИТЕРАТУРА: Ph. Kanitz, Das Königreich Serbien und das Serbenvolk von der Römerzeit bis zur Gegenwart, I--II, Leipzig 1904 (Србија. Земља и становништво од римског доба до краја XIX века, II, Бг 1985); А. Красовски, „Старине Лесковачке околине", Старинар, III с., 1928--1930, 5; Д. Гарашанин, М. Гарашанин, Археолошка налазишта у Србији, Бг 1951; A. Јовановић, Накит у римској Дарданији, Бг 1978; Географска енциклопедија насеља Србије, II, Бг 2001.

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)