ГОЈНИК

ГОЈНИК, кнез (Србија, друга половина IX в.). Био је најмлађи син кнеза Србије Властимира. Са старијом браћом, Мутимиром и Стројимиром наследио је власт након очеве смрти. Браћа су поделила међу собом државну територију, али је Мутимиру као најстаријем припао положај врховног владара. У ово рано доба, када се држава схватала као породично добро, браћа владара и чланови побочних грана владарског рода истицали су јака права на врховну или удеону власт. То је био стални извор династичких борби. Средином IX в. браћа су успела да одбију нападе бугарског кана Бориса и да заробе његовог сина. У односима с Бугарском након тога завладало је раздобље мира, али је дошло до раскола у српској владарској породици. Млађој браћи очигледно није одговарао подређени положај, мада није тешко наслутити и византијски удео у братској завади због успостављања српско-бугарског пријатељства. Мутимир је успео да надвлада и зароби браћу и да их преда бугарском владару, а као таоца задржао је Г. сина Петра, који је после извесног времена побегао у Хрватску. Као угледни талац Г. је вероватно живео на двору бугарског владара, али нема вести о томе да се вратио у Србију када је његов син Петар 892/93. свргнуо с власти брата од стрица Прибислава и постао кнез Србије.

ИЗВОР: ВИИНЈ, II, Бг 1959.

ЛИТЕРАТУРА: Т. Живковић, Портрети српских владара (IX--XII век), Бг 2006.

Ђ. Бубало

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)