ГЕОДЕТСКО ОБРАЗОВАЊЕ

ГЕОДЕТСКО ОБРАЗОВАЊЕ, систем образовања из области геодезије и геоинформатике који се у већини земаља одвија на три нивоа: универзитетском, високошколском и средњошколском. Г. о. је кадровска структура која се састоји од научника, инжењера и техничара. Геодетски научник мора имати магистеријум или докторат и то од универзитета који нуди специјализацију у геодезији. Геодетски инжењер премошћује простор између теоретичара, с једне, и геодетског техничара, с друге стране, а мора да познаје језик обе групе и да буде способан да с њима комуницира. Геодетски инжењер мора да има завршен факултет на којем је геодезија водећа област, да је способан да пројектује и надгледа прикупљање података, да изводи рутинску анализу података, па чак и да решава мање проблеме теоријске природе. Геодетски техничар треба да има диплому геодетске средње техничке школе. Он мора бити верзиран у рутинском прикупљању разних података и имати извесног разумевања за то шта са подацима може да се уради. Образовни концепт који данас преовладава тражи да дубина разумевања треба да варира од научника до техничара, али не и ширина разумевања.

Геодетски стручњаци у Србији школују се на нивоу високог и средњег образовања. Високо образовање изводи се на универзитетима у Београду и Новом Саду, те Високој грађевинско-геодетској школи у Београду. Средње образовање спроводи се у систему средњих школа у неколико градова у Србији. Почетак наставе и образовања у области геодезије на високошколском нивоу везује се за 1846. годину када је формирана Инжењерска школа при Лицеју у Београду. Током устројства Високе школе 1863, а затим 1905. и Универзитета, геодетско високо образовање углавном је представљало део општег техничког образовања. Тек Уредбом из 1935. Грађевински одсек Техничког факултета добија геодетску групу. Профил студија био је изједначен са студијама на страним универзитетима, а теоријско и практично знање све више се приближавало начину студирања у другим земљама. Период од 2005. до 2008. карактеришу најзначајније реформе високог образовања, у складу са Болоњским процесом, реализованим Законом о високом образовању из 2005. После веома озбиљних активности на реформи наставе, Грађевински факултет је од школске 2005/06. почео упис студената грађевинарства и геодезије према новим наставним плановима и програмима. Период после 2008. период је акредитовања студијских програма, у складу са Законом о високом образовању и усвојеним стандардима. Студијски програм Геодезија и геоматика Факултета техничких наука у Новом Саду уписује 2007. прву генерацију студената, а 2011. акредитује и докторске студије. Основне и дипломске академске студије из области геодетског инжењерства реализују се у оквиру Департмана за рачунарство и аутоматику и Департмана за грађевинарство.

У време када је основана Виша геодетска школа на иницијативу Геодетске управе НР Србије 1960. постојала је велика потреба за геодетским стручњацима овог нивоа образовања. Она 1996. прераста у Вишу грађевинско-геодетску школу, а као Висока грађевинско-геодетска школа акредитује 2007. између осталих и студијски програм Геодезија--Геоматика по којем се данас образују геодетски инжењери са практичним техничким знањима и вештинама. Геодетска техничка школа у Београду је најстарија школа за средњошколско образовање геодетских кадрова у Србији, које је почело у оквиру Геометарског одсека Средње техничке школе, основане још 1924. Техничка школа у Новом Саду је средња школа општег типа са традицијом која сеже све до 1883. Од 1977. у овој школи поново је успостављен геодетски смер у који се годишње уписује једно одељење. Средње г. о. изводи се, са малим бројем уписаних ученика, још и у Грађевинској техничкој школи у Нишу, Техничкој школи у Панчеву, Посавскотамнавској школи у Владимирцима и Шумарској школи у Краљеву.

Одређена геодетска знања и вештине одувек су били део спреме сваког српског официра. Најпре у иностранству, а од 1850. и на домаћој Артиљеријској школи а касније на Војној академији, српски официри слушали су предавања из триангулације, премера, топографије и геодетске астрономије. Од 1974. кандидати за официре геодетске службе школују се на Геодетском смеру Војне академије Копнене војске, који потом прелази на Војнотехничку академију, где се студије у потпуности прилагођавају цивилном геодетском школству.

ЛИТЕРАТУРА: P. Vaniček, J. E. Krakiwsky, Geodesy: The Concepts, Amsterdam 1986; Геодетска делатност у Србији 1837--2012, Бг 2012.

Д. Благојевић

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)