ГУСЕВ, Виктор Јевгењјевич

ГУСЕВ, Виктор Јевгењјевич (Гусев, Виктор Евгеньевич), фолклориста, слависта, историчар књижевности (Mаријупољ, Украјина, 2. V 1918 -- Петроград, 12. I 2002). Дипломирао на Институту историје, филозофије и књижевности у Москви. Учествовао као добровољац у II светском рату. Од 1946. предавао на Чељабинском државном педагошком институту. У Лењинграду од 1955. радио у Пушкинском дому; од 1969. био проректор Лењинградског института театра, музике и кинематографије, а од 1980. предавао теорију фолклора на Санктпетербуршком конзерваторију. Са теренских истраживања (1947--1955) објавио зборник (Русские народные песни Южного Урала, Челябинск 1957). Бавио се питањима теорије фолклора, упоредним изучавањем фолклора словенских народа, као и истраживањем народне позоришне културе (био је иницијатор организовања прве научне конференције о народном театру у Лењинграду, 1971). Своја схватања естетике усменог народног стваралаштва исказао је у књизи Эстетика фольклора (Москва 1967), а шире погледе о специфичности и развитку фолклорног стваралаштва у књизи Русская народная художественная культура (СПб 1993). Залагао се за комплексно изучавање фолклора у историјском и животном контексту и за „стваралачку примену марксистичко-лењинистичке методологије" (није био имун на владајућу идеологију државе у којој је живео). Бавио се и компаративним изучавањем словенског партизанског фолклора, из чега је произашла његова монографија Славянские партизанские песни (Ленинград 1979). На „Изучавање антифашистичког фолклора у Југославији" указао још у часопису Советская этнография, 5, Ленинград 1962. Резултат његовог истраживања народног театра представља монографија Русский народный кукольный театр (Ленинград 1983). Сачинио је и зборник песама руских аутора које су певане као романсе Песни русских поэтов, I--II (Ленинград 1988). Ангажовао се на припреми и издавању делa Восточнославянский фольклор. Словарь научной и народной терминологии (Минск 1993) и другим зборницима. Г. је дао допринос изучавању српског фолклора, српско-руских културних и књижевних односа, а посебно је изучавао Вука Караџића. Објавио је обиман рад „Вук Караджич и русская фольклористика" (у: Русская Литература 2, Ленинград 1964), чланке „Вук Караџић и руска песма" (Рад XXXIV Конгреса Савеза фолклориста Југославије, Тузла 1988); „Пушкин и Вук Караџић" (Ковчежић, 1989, 24--25). Открио је Вукову пионирску улогу „ортографски прецизног (фонетског) записивања" руских народних песама, у контексту извођења („Проблема транскрипции народных песен у Вука Караджича и в наше время", у: Усмено и писано/писмено у књижевности и култури, Н. Сад 1988). Приказивао је фолклористичке часописе у Србији и Југославији (нпр. Расковник, готово све зборнике Савеза фолклориста), радове о српској народној књижевности. Од 1958. активно је учествовао на свим конгресима слависта. Од 1983. до 1998. био је председник Комисије за фолклор при Међународном комитету слависта. У рукопису је остао његов дневник где, поред осталог, износи своја запажања о Србији и описује своје сусрете са фолклористима из Београда и других места бивше СФРЈ.

ЛИТЕРАТУРА: Л. М. Ивлева, Виктор Евгеньевич Гусев: Библиографический указатель научных трудов (1941--1981), Ленинград 1984; А. Ф. Некрылова, „Виктору Евгеньевичу Гусеву -- 80 лет", Живая старина, 1998, 2, 18.

Љ. Раденковић

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)