ГРУЈИЋ, Владимир

ГРУЈИЋ, Владимир, историчар педагогије и школства (Гостивар, Македонија, 30. VII 1912 -- Београд, 14. I 1983). Учитељску школу похађао 1926--1931. у Скопљу, где је завршио и Филозофски факултет. Докторску дисертацију Школско-реформаторски рад Јована Ст. Поповића у Србији 1840--1848 (Бг 1956) одбранио при САНУ 1954. у Београду. Службовао је у учитељским школама у Србији и Македонији, да би 1955. био изабран за доцента за историју педагогије на Одељењу за педагогију ФФ у Београду. Године 1961. прелази на место истраживача при Ректорату Универзитета у Београду, где је остао до краја 1962. Потом је радио као просветни саветник у Просветном заводу за унапређивање васпитања и образовања у Сарајеву (1962--1964) и као професор Школе за васпитаче у Београду (1964--1974). Основно подручје научног рада Г. била је национална историја педагогије. Његов допринос на овом пољу је вишеструк: био је први наставник на предмету Историја педагогије на ФФ у Београду, неговао је позитивистички приступ предмету истраживања тако да су студије, чланци и споменице које је објавио, засноване на до тада неистраженој архивској грађи. Међу значајнијим радовима су Педагогија и просветитељство Васе Пелагића (Бг 1971), као и четири његове студије изашле постхумно у оквиру издања Одељења друштвених наука САНУ: Лицеј и Велика школа (Бг 1987), Основношколско образовање у Србији до стицања државне независности (Бг 1994), Гимназијско образовање у Србији до Првог светског рата (Бг 1997) и Основношколско образовање у Србији од стицања државне независности до Првог светског рата (Бг 2008).

ЛИТЕРАТУРА: В. Недовић, „Осврт на живот и дело Владимира Грујића", Педагогија, 1992, 48, 1; библ. у: Педагогија, 2001, 1.

Н. Вујисић Живковић

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)