ГЛИНА

ГЛИНА, река црноморског слива у Хрватској, односно на Кордуну и Банији (на малом потезу тече границом са Босном и Херцеговином), притока Купе. Извире у кречњачком подручју 5 км североисточно од Слуња из Глинског врела, на висини од 300 м. Одатле тече ка север--северозападу дужином око 15 км, а потом уз јужне обронке Петрове горе скреће према истоку. Од насеља Старо Село -- Топуско тече ка североистоку све до ушћа у Купу северозападно од насеља Глинска Пољана на висини од 105 м. Дужина тока је 111,5 км, а просечна ширина је 8--10 м. Просечан пад јој је 1,7 м/км. Површина слива износи 1.379,5 км². Због великих количина падавина у сливу током читаве године има знатан протицај. У горњем делу тока у долини реке се смењују сутеске, са мањим и већим проширењима што је последица разлика у геолошком саставу терена. Низводно од Топуска долина је широка а Г. има карактеристике низијског тока, меандрира, има мали пад и излива се из корита. Поплаве су редовна појава. Г. плави своју леву обалу јер је ниска. Апсолутне висине се крећу од 122 м до 118,3 м. Апсолутно највиши забележени водостај код села Велика Врановина (на улазу Г. у низијско подручје) изоси 551 цм, што одговара висини од 121,9 м н.в., тако да се читаво низијско подручје налази под водом. Најнижи део долине назива се Ђон и он је од тресетног тла. Ђон се налази на 116 м н.в. и нижи је од самог Топуског. Због ниског положаја и меандрирања реке Г., Топуско је било изложено честим поплавама па се због тога приступило каналисању корита реке. Поплаве су редовна годишња појава. Јављају се и по неколико пута у току године са укупним трајањем од 6 до 42 дана. Највеће десне притоке Г. су Кладушница, Глиница, Бузет и Маја, а са леве Перна и Чемерница. У долини Г. су мали градови Топуско и Глина.

ЛИТЕРАТУРА: Ј. Ђ. Марковић, Географске области Социјалистичке Федеративне Републике Југославије, Бг 1972.

М. Бубало Живковић

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)