ГВОЗДЕНОВИЋ, Милош

ГВОЗДЕНОВИЋ, Милош, сликар, ликовни педагог (Кастрат код Куршумлије, 13. III 1926 -- Београд, 28. V 2006). Студирао сликарство на Академији ликовних уметности у Београду, код М. Милуновића, И. Табаковића и Ђ. А. Куна, а дипломирао 1950. и магистрирао 1968. код Н. Гвозденовића. Био је сарадник у Државној мајсторској радионици Ђ. А. Куна (1951‒1955) и професор у Школи за индустријско обликовање (1963‒1983). Усавршавао се у Паризу (1955). Студијски обилазио Италију, Аустрију, Мађарску, Чехословачку, Немачку, Грчку и друге европске државе. Редовно учествовао на заједничким ликовним смотрама од 1950. и излагао самостално од 1957. Добитник је Златне медаље за сликарство града Венеције на VII међународном конкурсу у Равени (1959), Награде УЛУС-а за сликарство (1973) и I награде на изложби „Београд -- инспирација сликара" (1990). Његови значајни радови налазе се у Музеју савремене уметности, Народном музеју у Београду, Музеју града Београда и другим музејско-галеријским установама Србије, а мозаици, фреске и таписерије у јавним просторима у Београду, Бору, Зајечару, Крушевцу, Доњем Милановцу, Новом Пазару и Бачкој Тополи. Као и остали чланови групе Бразда, неговао је вредности традиције. Припада уметницима лирског усмерења, који су се опирали актуелним тенденцијама, али се нису у потпуности издвојили од главних токова савремене уметности. У почетку је обрађивао мотиве са села и понеки портрет у духу умереног експресионизма и поетског реализма (Аутопортрет, 1954; Пролеће, 1957). У свом ликовном говору наглашавао је повезаност са реалним у доба апстракције, редукцију палете до једноставних композиционих решења, као и тежњу ка узвишеном миру и хармонији. Током седме деценије градио је енигматичне композиције одмереним колористичким сазвучјима, свођењем и поједностављењем форме (Портрет И. Г., око 1970). Од средине 70-их занемарио је наглашене контуре блиске графици и окренуо се пиктуралности и сликарској материји. Палету је редуковао на белу, црну и валерске градације зелене или жуте, ређе сиво-плаве или црвене. Без људи и сувишних детаља, крајње сажето и прочишћено, пределима је давао изглед симбола духовних простора. Највише је сликао синтетичне пределе и мотиве из околине Старог сајмишта, испуњене атмосфером различитих годишњих доба (Поглед на Београд са Старог сајмишта, 1975; Београдска јесен, 1987), али и стилизоване мртве природе са метафизичком димензијом (Мртва природа I, 1976). Почетком девете деценије, поводом осамдесет година од Церске битке, урадио је серију монументалних композиција предела са фигурама војника на положајима, у колонама и после битке, такође и са људима у збегу. Полазио је од документарних фотографија да би подсетио на истине о страдању српског народа.

ЛИТЕРАТУРА: С. Бошњак, Београд на Ушћу, Бг 1975; Милош Гвозденовић -- Гвозден: Слике, Бг 1987; M. Поповић, „Поводом нове серије слика Милоша Гвозденовића", С. Бошњак, „Синтетички реализам Милоша Гвозденовића", у: Милош Гвозденовић -- од историје до слике: поводом осамдесете годишњице Церске битке (1914‒1994), Бг--Смед. 1994.

Љ. Миљковић

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)