ГЕОТЕРМАЛНЕ КАРТЕ

ГЕОТЕРМАЛНЕ КАРТЕ, графички прикази геотермијских својстава одређеног подручја, региона или Земље као планете. Геотермалне аномалије, дефинисане картама, исказују се као подручја различите густине топлотног тока, који из Земљине унутрашњости долази на њену површину. Основни циљ израде г. к. је дефинисање величине и распореда геотермалних аномалија и прикупљање података о свим геотермалним појавама у истраживаном подручју. Користи од израде г. к. су вишеструке: познавање природних ресурса регије, државе, подручја; процена геотермалног потенцијала; одређивање перспективних зона за придобијање геотермалне енергије; оптимално планирање и коришћење простора некe државе или регије; оптимално коришћење геотермалне енергије и геотермалних вода; очување природних услова, тј. хидродинамичких и термодинамичких услова, у којима се геотермалне воде стварају и налазе; заштита околине од људског деловања које утиче на геотермалне воде; заштита околине од утицаја коришћења геотермалних вода и друго. Израда карата густине топлотног тока изводи се, углавном, на два начина. Први начин израде ових карата заснива се на математичкој анализи свих појединачних вредности у одређеном подручју без узимања у обзир других фактора који на њих утичу. При тој анализи, води се рачуна о поузданости добијених појединачних вредности, њиховом локалном значају, густини података и др. Други начин је визуелна израда карата густине топлотног тока. Оне се, по овом поступку, израђују тако што се изолиније густине топлотног тока приказују на упрошћеној тектонској скици датог подручја, узимајући у обзир везу између постојећих геотермалних појава и тектонског склопа. Израда карата густине топлотног тока територије бивше Југославије (самим тим и Србије) омогућила је сагледавање дистрибуције топлоте и температуре у Земљиној кори и горњем омотачу на њеној територији.

ЛИТЕРАТУРА: А. Ђорђевић, „Допринос проучавања геофизичких поља истраживању геотермалне енергије", докторска дисертација, РГФ, Бг 1992; М. Миливојевић, Геотермологија и геотермална енергија, Бг 2012.

А. Ђорђевић

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)