ГЛИГОРИЈЕВИЋ МАКСИМОВИЋ, Мирјана

ГЛИГОРИЈЕВИЋ МАКСИМОВИЋ, Мирјана, историчар уметности, научни сарадник (Београд, 28. XII 1947). На Филозофском факултету у Београду, на Групи за историју уметности, дипломирала 1970, с радом на тему Пјер-Антонио Палмерини, за који је добила награду Спомен збирке Павла Бељанског (1971). Од 1973. запослена је у Институту за историју уметности ФФ у Београду као стручни сарадник на пословима научне документације, размене књига, библиотеке Института и као секретар часописа Зограф. Магистрирала 1974, а докторску тезу Циклус Дела апостолских у византијском сликарству одбранила 2007. Звање научног сарадника стекла је 2008. Ради стручног усавршавања боравила је у Перуђи, Поатјеу, Равени, Хајделбергу, Минстеру и Грчкој. Бави се проучавањем српске средњовековне и византијске уметности, посебно монументалног сликарства XIII--XV в., а о томе је објавила више студија у угледним домаћим и страним научним часописима и зборницима („Житија светих у хиландарском живопису", Осам векова Хиландара, Бг 2000; „Сликарство XIV века у манастиру Трескавцу", ЗРВИ, 2005, 42; „Иконографија Богородичиних праобраза у српском сликарству од средине XIV века до средине XV века", ЗРВИ, 2006, 43; „Classical elements in the Serbian painting of the fourteenth-century", ЗРВИ, 2007, 44/2).

ДЕЛА: „Сцене из живота Св. Марка у византијској уметности", Саопштења, 1993, 25; „Антички елементи у задужбинама српских ктитора XIII века", ЗРВИ, 2009, 46.

ЛИТЕРАТУРА: Библиографија наставника и сарадника Филозофског факултета у Београду, I, Бг 1995; „М. Глигоријевић Максимовић, М. Костић, Ј. Магловски: Институт за историју уметности", Филозофски факултет 1838--1998, период 1963--1998, Бг 1998.

Ми. Поповић

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)