ГРАНИЧНЕ ЈЕДИНИЦЕ

ГРАНИЧНЕ ЈЕДИНИЦЕ, специјализован део војних снага српске и југословенске државе намењен за чување и контролу државне границе. Прве снаге за обезбеђење границе у Кнежевини Србији формиране су 1833. До 1835. подигнуто је 68 примитивних караула које су у наредном периоду фортификацијски ојачане. Прве граничне страже биле су задужене за војно, финансијско и санитарно обезбеђење границе. У периоду до I светског рата више пута су реорганизоване у складу с измењеним начином, употребом и стањем на границама. У почетку су за обезбеђење граничне линије одређена четири батаљона, при чему је сваки батаљон био задужен за чување једног граничног одсека. Велика реорганизација јединица за обезбеђење границе извршена је 1887, када је државна граница подељена на шест пограничних одсека који су били у надлежности Министарства унутрашњих дела. Већ 1894. поново су враћене у војну надлежност. Уредбом о пограничној жандармерији из 1896, пограничне страже су преформиране у жандармеријске станице. Гранична трупа као саставни део мирнодопске војске образована је 1899. Истовремено, граница је подељена на одсеке -- командантске, командирске и водничке, а јединице су попуњаване добровољцима који су претходно служили редовни војни рок. Служба у г. ј. трајала је три године, а постојала је и могућност продужења рока. До балканских ратова граница је обезбеђивана према Османском царству и Бугарској, а касније само према Бугарској. Остали гранични одсеци били су поседнути само финансијском стражом. У Црној Гори није било регуларних г. ј., него је обезбеђење граничне линије било поверено пограничним племенима, а путева финансијским стражама. У новоствореној југословенској краљевини систем обезбеђења границе је у основи био идентичан као у Краљевини Србији до доношења новог Закона о граничној трупи 1931, којим су регулисани организациона структура, надлежност, систем попуне, материјално обезбеђење и употреба у рату и миру. Граница се делила на одсеке, пододсеке и рејоне. Официрски кадар је попуњаван првенствено активним официрима, док су подофицири примани из сталног кадра, најмање на три године, као и граничари -- војници. У случају рата, гранична трупа је улазила у састав оперативних јединица. После II светског рата, специјализоване јединице задужене за надзор границе настале су из састава Корпуса народне одбране Југославије који је до свог расформирања јануара 1953. поред задатака везаних за обезбеђењe територије и војнополицијских активности био задужен и за обезбеђење границе. Издвајањем његових граничних састава формиране су г. ј. ЈНА. Њихов основни задатак представљало је обезбеђење државне границе на копну и мору, те заштита неповредивости државне територије. Предвиђено је да га извршавају путем широке координације и садејства с осталим саставима ЈНА, територијалне одбране, милиције, локалним органима власти, органима државне безбедности и привредним организацијама. Биле су опремљене углавном стрељачким наоружањем. Организоване су у бригаде и самосталне батаљоне, а у оперативном смислу гранична територија је била подељена на зоне, одсеке и рејоне, док је надлежност у погледу сваке од њих била регулисана посебним законима и упутствима. Након трансформације остатака ЈНА у Војску Југославије 1992. у основи је задржан систем обезбеђења државне границе као у време социјалистичке Југославије све до расформирања г. ј. 2004. Након њиховог укидања, обезбеђење границе поверено је Пограничној полицији МУП република чланица Државне заједнице Србије и Црне Горе.

ЛИТЕРАТУРА: М. Бјелајац, Војска Краљевине СХС / Југославије 1922--1935, Бг 1994; Б. Димитријевић, Југословенска армија 1945--1954. Нова идеологија, војник и оружје, Бг 2006; С. Ратковић Костић, Европеизација српске војске 1878--1903, Бг 2007.

А. Животић

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)