Прескочи до главног садржаја

ГИПС

ГИПС (грч. guvyo": малтер), минерал из групе сулфата са водом, састава CaSO4x2H2O. Обично је безбојан или бео а од хемијских примеса и других нечистоћа различито обојен, провидан до прозрачан, стакласте сјајности. Карактерише се релативно ниском тврдином па може да се пара ноктом. Релативне тврдине 2 по Мосовој скали, специфичне масе 2,3. Показује савршену цепљивост и седефасти сјај на правцима цепљивости. Кристалише моноклинично. Чест је у облику плочастих кристала када може да образује и карактеристично ближњење „ластин реп". Агрегати су претежно зрнасти, плочасти, масивни и земљасти. Познате су неке специфичне појаве г. у природи, као на пример, карактеристичне друзе г. назване „пустињска ружа" или „џиновски" кристали дужине преко 10 метара у пећини рудника Naica у Мексику. Најчешће настаје седиментно у евапоритима, затим, хидратацијом сулфата калцијума, тј. минерала анхидрита и у оксидационим зонама сулфидних лежишта. Као минерална сировина има значајну примену у грађевинарству. Позната је његова примена у уређењу ентеријера, а као алабастер, материјал за скулптуре од финозрног масивног г., нарочито се користио у античко доба, с обзиром да је релативно мекан материјал који може лако да се обликује. Користи се у медицини, стоматологији, за производњу вештачких ђубрива итд. Значајније налазиште г. у Србији представља лежиште анхидрита и г. Липница код Груже. Ту г. образује разноврсне агрегате, а ређе се јавља у кристалима величине до 10 цм. Настао је хидратацијом анхидрита углавном у деловима ближе површини. Има га и у порфирским лежиштима бакра Бор, Велики Кривељ и Мајданпек.

Александар Пачевски

Г. је врло распрострањен минерал, а највише се добија рударским путем. Иако настаје и као споредни производ у многим индустријским процесима, као и при одсумпоравању димних гасова, тај г. се због непожељних примеса релативно мало искоришћава. Највећи проблем представља тзв. фосфор-г., споредни производ при добијању суперфосфата ( Вештачка ђубрива), јер поред других примеса може да садржи и радиоактивне елементе. Фабрике цемента за сад користе око једну петину годишње производње фосфор-г., остатак се депонује. У Србији се налазе две велике депоније фосфор-г. код Суботице и код Прахова. Највећа количина сировог г. користи се у производњи цемента. За друге примене (грађевинарство, израда модела и калупа за ливење, израду школске креде, имобилизација поломљених костију, зубарство, производња пигмената итд.) г. се прерађује индустријски, пречишћавањем и затим загревањем да би отпустио 1,5 молекула воде (на око 110 оС). Тај производ назива се штукатурни или грађевински г.: CaSO4·2H2O + Tоплота CaSO4·0,5H2O + 1,5 H2O (г. дихидрат и г. полухидрат дају штукатурни г.). Кад се штукатурни г. додаје у одговарајућу количину воде, он поново везује 1,5 молекула воде и очвршћава; на том процесу, који траје само неколико минута, заснива се његова разноврсна примена. Загревањем полухидрата на температуру од 290 до 900 оС добија се безводни г., који се зове естрих г. (анхидрит). Са водом такође даје дихидрат али очвршћавање траје више сати. Примењује се у грађевинарству. Резерве г. у руднику Липница процењене су на 10,6 милиона тона. Годишња производња г. у Србији је око 45.000 тона, тако да Србија заузима 61. место међу 83 земље.

Петар А. Пфенд

ЛИТЕРАТУРА: М. Илић, С. Карамата, Специјална минералогија -- први део, Бг 1978; Д. Николић и др., „Минералогија лежишта гипса и анхидрита -- Липница", IX конгрес геолога Југославије, 1978; Д. Виторовић, Хемијска технологија, Бг 1990; С. Јањић, П. Ристић, Минералогија, Бг 1995; Д. Виторовић (ур.), Хемија и хемијска индустрија у Србији − историјска грађа, Бг 1997; Д. Бабич, Минералогија, Бг 2003; www.indexmundi.com/minerals/product=gypsum (2008).

 

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)