ГРУЈИЋ, Драгомир

ГРУЈИЋ, Драгомир, инжењер агрономије (Горњи Рачник код Јагодине, 30. VII 1896 -- Београд, 9. III 1964). Учитељску школу завршио је у Јагодини, а студије агрономије у Грињону (Француска) 1919. У току 1922/23. био је на специјализацији у Сточарском институту у Лајпцигу. Почео је да ради 1914. као учитељ, а касније као васпитач, суплент, наставник, професор, управник, шеф Југословенског хердбука, секретар Министарства пољопривреде, а у пензију је отишао 1962. као савезни тржишни инспектор. Био је главни иницијатор оснивања Југословенског хердбука. Оснивањем Хердбука 1937. постављен је темељ савременог и по међународним стандардима вођења матичног књиговодства и селекције у сточарству. Нарочито је велик допринос дао унапређењу говедарства, али је био и један од утемељивача стручног и научног рада у области живинарства, затим свињарства, овчарства, коњарства и кунићарства (Пештерска овца, Бг 1922; Рационално гајење свиња, Бг 1924; Гајење пернате живине, Бг 1928; Гајење питомих зечева ангорске расе, Бг 1933; Нега и исхрана пилића, Бг 1933). Сарађивао је у стручним пољопривредним часописима и листовима. Министарство пољопривреде Француске одликовало га је 1931. Орденом за пољопривредне заслуге за стручни рад из области живинарства, а 1936. Указом Њ. в. краља на предлог министра пољопривреде одликован је за свој стручни рад Орденом Југословенске круне IV реда.

ДЕЛА: Улога учитеља у просветном и привредном подизању села, Бл 1927; Селекција стоке и матично књиговодство, Бг 1953; Одгаjивање подмлаткa живине, Бг 1954.

ЛИТЕРАТУРА: З. Павловски, Б. Машић, „Поводом 30-годишњице смрти Драгомира Грујића: Живинарство Југославије пре 60 година према Живинарском гласнику", Живинарство, 1994, 1--3; Н. Толимир, Б. Машић, „Поводом стогодишњице рођења Драгомира Грујића -- Дворска живинарска фарма на Грујићевим фотосима", Живинарство, 1996, 1--3.

Ж. Гајић

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)