ГЕОФИЗИЧКИ ИНСТИТУТ У БЕОГРАДУ

ГЕОФИЗИЧКИ ИНСТИТУТ У БЕОГРАДУ, институт који се бави примењеном геофизиком користeћи све класичне методе за истраживања лежишта нафте и гаса, чврстих минералних сировина, подземних вода, минералних и термоминералних вода, затим за испитивања у грађевинарству и друге потребе. При Савезној управи за геолошка истраживања Министарства рударства ФНРЈ. Указом је 1946. формирано Геофизичко одељење са седиштем у Београду. Идуће године ово одељење је прерасло у Одсек за геофизику, а 1949. у Завод за геофизичка испитивања, који 1951. прелази у надлежност НР Србије. Идуће, 1952. године он се, у виду посебног сектора, интегрише у нови Завод за геолошка и геофизичка истраживања НР Србије. Овај Завод се 1978. трансформише у Радну организацију Геозавод, у којој је Г. и. био један од ООУР-а. Године 1980. Г. и. се издваја у посебну самосталну организацију. После три године удружује се у РО Нафта-гас из Новог Сада, у којем се налази и данас као организациона јединица у оквиру службе за Истраживање и технологију.

Г. и. је примењивао разноврсне методе: сеизмичке (рефлективну, рефракциону, каротаж, вертикално сеизмичко профилирање, томографију), гравиметријску, геомагнетску, различите електричне методе (нпр. методе електричне отпорности, вештачког потенцијала, магнетотелурске, електромагнетска сондирања -- формирањем поља и фреквентно), индуктивне методе (прелазних процеса, турам, слинграм), сопственог потенцијала, изазване поларизације и односа пада потенцијала. Извођена су и каротажна испитивања у бушотинама (претежно хидрогеолошким и геотехничким, дубине до неколико стотина метара). Своју активност Г. и. је развијао већим делом у СФРЈ, али је од краја 1950-их година радио и у иностранству. Развој геофизичких метода у Г. и. имао је два вида: први је трансфер геофизичких технологија претежно западног порекла, а други се састојао у активностима и резултатима постигнутим на примени методских приступака истраживања минералних сировина, инжењерској геофизици и развоју метода и поступака обраде, те интерпретације података геофизичких истраживања. У томе су постигнути значајни разултати.

У домену истраживања нафте и гаса на теренима СФРЈ Г. и. је радио сеизмичка (2Д и 3Д) и друга геофизичка испитивања на подручју Панонског басена (Србија, Босна и Херцеговина, Хрватска, Словенија), затим у полуизолованим и изолованим терцијарним басенима (Србија, Македонија) и у Динаридима (Црна Гора, Босна и Херцеговина). Сеизмичка испитивања за потребе истраживања нафте Институт је изводио за више светских нафтних компанија, као што су „Amoco Corporation" (у Динаридима БиХ), Ирачка и Алжирска национална нафтна компанија.

Истраживања минералних сировина (металичних и неметаличних) била су значајан део активности све до деведесетих година прошлог века. Проучавана су лежишта: бакра, олова и цинка (Бор, Трепча), гвожђа (Љубија и Вареш у БиХ, затим у Македонији итд.), неметала (магнезит, азбест и др.), угља (Колубара, Косово, Ковин), боксита, хромита и др. У иностранству је на овој проблематици рађено у десетак земаља Африке и Азије.

У оквиру решавања хидрогеолошких проблема извођена су испитивања за потребе водоснабдевања, ради обезбеђивања термалних и термоминералних вода и одређивања водоколекторских својстава стена. Обимни радови су изведени у карсту Херцеговине, посебно за потребе изградње система ХЕ Требишњица. У иностранству се радило у неколико земаља северне Африке и Блиског истока. Г. и. је изводио радове на пројектовању и изградњи свих већих хидрограђевинских објеката у бившој Југославији (хидроелектране на Неретви, Ђердап, Требишњица, Мратиње, Бајина Башта и др.).

У домену основних истраживања Г. и. је учествовао у гравиметријском и геомагнетском премеру територије СФРЈ, а у оквиру међународног програма вршио је дубоко сеизмичко сондирање ради испитивања грађе Земљине коре.

ИЗВОР: Архива Геофизичког института у Београду.

ЛИТЕРАТУРА: Д. Просен (ур.), Геофизика. Геолошка терминологија и номенклатура, Бг 1963.

М. Буразер

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)