ГАЛИЋ БАР,

ГАЛИЋ БАР, Дојна, неуропсихијатар, писац, сликар (Букурешт, Румунија, 19. I 1932 -- Чикаго, САД, 30. X 2010). Потицала је из угледне породице, отац Стојан био је трговац, а мајка Јелена лекар. Породица Хаџи-Галић је у Београду имала задужбине и многобројне палате, међу којима је и један од симбола престонице, кафана „Три листа дувана". Отац Стојан је у младости са браћом отишао у Америку и тамо стекао богатство, а потом се вратио у завичај и ту наставио да се бави трговином. Током једног пословног боравка у Букурешту, упознао је Јелену Наум, девојку српског порекла. Г. је завршила Медицински факултет у Београду, а специјализацију из области психијатрије и неурологије у Чикагу. Потом се запослила и постала прва жена директор у историји болнице „Маунт Синај". Била је и професор на Универзитету Илиноис. Позната као стручњак психијатрије за децу. Као директорка једне од највећих и најмодернијих чикашких болница, често се сретала с бизнисменима и политичарима, па се удала за сенатора Илиноиса републиканца Вилијама Бара. Аутор је многих стручних телевизијских емисија, чланака у престижним часописима и научних студија. Заљубљеник у историју, уметност, археологију, антропологију и друге хуманистичке дисциплине, добар познавалац светског културног наслеђа, Г. је била стваралац ретке мултидисциплинарности. Школована пијанисткиња и пасионирани сликар мртвих природа, али и писац романа, који спајају њену отаџбину и савремени свет. Романи Г., објављени најпре на српском, а потом и енглеском језику (роман Звона и ветар објављен је и на руском језику) одражавају потресе и патње појединца и народа. Постхумно јој је (2010) додељена Златна значка Министарства за дијаспору Републике Србије.

ДЕЛА: романи: Анђели без лица, Бг 2004; Плави голуб, Бг 2005; Звона и ветар, Бг 2006; Ана Ли, Бг 2007; Куглица, Бг 2008; Кућа сломљених огледала, Бг 2008; Пасија, Бг 2010.

ЛИТЕРАТУРА: М. Зековић, „Дојна Галић Бар -- мелодија љубави", Стил магазин, 2011, 228; www.riznicasrpska.net/knjizevnost/index.php?topic-932.0 (2014).

М. Вучићевић

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)