ГРЛИШТЕ

ГРЛИШТЕ, село у источној Србији, у Тимочкој Крајини, смештено у долини Грлишке реке (леве притоке Белог Тимока), северно од планине Тупужнице. Локалним путем дугим 3 км повезано је са путем који повезује општинско средиште Зајечар (13 км) са Књажевцем. Узводно од села 1989. изграђено је Грлишко језеро ради снабдевања Зајечара водом. Насеље је смештено у проширеном делу долине, овалног је облика са мрежастим распоредом улица. Савремено село помиње се од 1844. Досељавања становништва било је и после II светског рата из Калне и околине Бабушнице. И поред тога током друге половине XX в. усталила се депопулација која је број становника смањила готово за две трећине. Године 1953. било је 1.929, а 2011. 697 становника, од којих 99% Србa. Пољопривредом се бавило 70,7% економски активног становништва. Остали су радили у индустрији или се бавили другим неаграрним занимањима, највише у Зајечару. У селу се налазе основна школа, задружни дом, месна канцеларија, амбуланта, пошта, земљорадничка задруга и погон за прераду коже фабрике из Заје-чара.

С. Ђ. Стаменковић

Манастир са храмом Св. апостола Петра и Павла лоциран је на једној заравни у непосредној близини села. По предању, задужбина је цара Уроша Нејаког. Основа храма је правоугаона са узаним осмостраним кубетом над средишњим простором. Зидан је каменом и циглом. Накнадно је са јужне стране дозидан трем. О радовима које је 1804. на храму извео свештеник Радосав Живановић из Планинице сведочи натпис изнад улазних врата: „Овога храма с(ве)тога апостола Петра и Павла. Пой мꙋ їерей кой градиіо Радосавъ Живановићъ из села Планінце. Проклетъ да е ко ѡтре ово пїсмо 1804". У Г. су 1805. кнез Милисав, поп Радосав, Ивко из Кривог вира и још неколико истомишљеника склопили договор о подизању устанка у Тимочком крају. Манастир је постао центар устаника у Црној Реци. Храм је обновљен 1995, а око њега се налази гробље. Нема монаха, опслужују га свештеници из Зајечара.

Р. Милошевић

ЛИТЕРАТУРА: М. Станојевић, „Грлиштански манастир", Летопис Епархије тимочке, 1929, 7; Географска енциклопедија насеља Србије, II, Бг 2001.

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)