ГУШТЕРИ

ГУШТЕРИ, припадници љускавих гмизаваца (Squamata), највећег и најразноврснијег реда међу гмизавцима. Због изразито флуидних погледа на таксономију љускавих гмизаваца, а према савременим таксономским схватањима заснованим на молекуларној филогенији, ред је подељен на већи број група различитог нивоа класификације. Поред општепознатих „правих г." (Lacertidae) и њима сродних роваша (Scincidae) и теју-г. (Teiidae), ред Squamata обухвата и игуане (Iguania) и камелеоне (Chamaeleonidae), као и слепиће (Anguidae), агаме (Agamidae), варане (Varanidae), отровне брадавичаре (Helodermatidae) и још око 20 нових породица. Процењује се да их има око 6.000 врста, више од свих других редова гмизаваца заједно. За већину г. карактеристично је присуство удова и спољашњих ушних отвора, као и одбацивање дела репа при спасавању од предатора. Оријентишу се претежно визуелно, што укључује и разликовање боја, а комуницирају говором тела, променом боје тела и феромонима. Величина им варира од двадесетак мм до три м. Општепознати „прави г." из породице Lacertidae насељавају Европу, посебно Медитерански басен, Африку и Азију. Подељена је на две потпородице са 39 родова и око 340 врста. На Балканском полуострву из ове породице заступљено је 20 врста у оквиру осам родова од којих су неки ендемични за полуострво (Dinarolacerta, Hellenolacerta, Dalmatolacerta). У Србији живи осам врста из пет родова (Algyroides, Podarcis, Darevskia, Lacerta и Zootoca). Најпознатији су и широко распрострањени зелембаћ (Lacerta viridis), ливадски г. (Lacerta agilis), зидни г. (Podarcis muralis) и степски г. (Podarcis taurica). Од мање познатих, а значајних врста, посебно у научном погледу, издвајају се љускави г. (Algyroides nigropunctatus), планински или живородни г. (Zootoca vivipara) и шумски г. (Darevskia praticola). Најуже распрострањене у Србији, ограничено на јужну Србију и Косово, има егејски г. (Podarcis erhardii). Поред „правих г." у Србији пребивају поједини представници породица слепића (Anguidae), роваша (Scincidae) и губавица (Gekkonidae)

ЛИТЕРАТУРА: S. Brelih, G. Džukic, Catalogus Faunae Jugoslaviae. IV/2 Reptilia, Ljub. 1973; Г. Џукић, „Диверзитет водоземаца и гмизаваца Југославије са прегледом врста од међународног значаја", у: В. Стевановић, В. Васић (ур.), Биодиверзитет Југославије са прегледом врста од међународног значаја, Бг 1995; G. Džukic, M. Kalezic, „The biodiversity of Amphibians and Reptiles in the Balkan Peninsula", у: H. Griffiths, B. Krystufek, J. Reed (ур.), Balkan Biodiversity, Dordrecht--Boston--London 2004; J. L. Vitt, J. P. Caldwell, Herpetology. An introductory biology of Amphibians and Reptiles, Amsterdam 2014.

Георг Џукић

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)