ГУТМАН, Иван

ГУТМАН, Иван, хемичар, универзитетски професор (Сомбор, 2. IX 1947). Дипломирао 1970. на Хемијској групи Природно-математичког факултета у Београду, где је потом радио као хонорарни асистент. Био је члан Групе за теоријску хемију Института „Руђер Бошковић" у Загребу (1971--1977), а докторат хемијских наука стекао 1973. на ПМФ у Загребу. Исте године изабран је за доцента за Физичку хемију на ПМФ у Крагујевцу. Од 1975. је и члан Математичког института у Београду. Докторат из математичких наука стекао 1981. на Електротехничком факултету у Београду. За редовног професора на ПМФ у Крагујевцу изабран је 1984. Поред Физичке хемије предавао је предмете: Хемијска термодинамика, Квантна хемија, Програмирање и обрада резултата у хемији, Рачунари у хемији и Историја хемије. Увео је и стални семинар Математичке методе у хемији (1981). За професора емеритуса изабран је 2012.

За постдокторске студије добијао је стипендије од многих установа, међу којима и фондације „Александер фон Хумболт" и Фулбрајтова. На усавршавању боравио у Немачкој, на универзитетима у Берлину (1977), Илменауу (1996, 2001), Фрајбургу и Бајројту (2000), Ерлангену (2003) и на Макс Планк-институту, Милхајм/Рур (1980, 1985), у САД на Вандербилт универзитету (Нешвил, 1989--1990), у Трондхајму (Норвешка, 1988), у Токију (1989), у Јерусалиму (1995).

Г. је кроз три деценије био гостујући професор на многим универзитетима: у Илменауу (Немачка, 1982), на Универзитету Јужне Каролине (САД, 1983), у Тајпеју (Тајван, 1992/93), у Сегедину (Мађарска, 1994/96), у Монтреалу (Канада, 1998), у Линцу (Аустрија, 1999), у Мериди (Венецуела, 2000), у Билефелду (Немачка, 2001. и 2002), на Малти (2004), у Тијенцину (Кина 2005. и 2007), у Мексико Ситију (Мексико, 2006), у Антофагасти (Чиле, 2009), у Џеди (Саудијска Арабија, 2012/13). За дописног члана САНУ изабран 1988, а за редовног 1997. Поред тога, изабран је за члана Међународне академије математичке хемије (2005), Академије нелинеарних наука у Москви (2006) и Европске академије у Лондону (2012). Члан је Српског хемијског друштва. Главни је уредник часописа MATCH Communications in Mathematical and in Computer Chemistry и Kragujevac Journal of Science. Уредник је одређених области или члан уредништва часописа: Journal of the Serbian Chemical Society, Хемијски преглед, Communications in Mathematical Chemistry, Polycyclic Aromatic Compounds, International Journal of Pure and Applied Mathematical Sciences и Phlogiston. Главна истраживања Г. усмерена су ка областима теоријске органске хемије, физичке хемије и математичке хемије (теорија графова и дискретна математика). У математику је увео појам енергија графа. У свету је познат по својим радовима о теорији хемијских графова и тополошких дескриптора: и А. Graovac, N. Trinajstic, Topological approach to the chemistry of conjugated molecules, Berlin 1977; и S. J. Cyvin, Introduction to the theory of benzenoid hydrocarbons, Berlin 1989; и S. J. Cyvin, Аdvances in the theory of benzenoid hydrocarbons, Berlin 1990; и S. Klavžar, B. Mohar, „Discrete applied mathematics", 50th Anniversary of the Wiener Index, 1997, 80; и M. V. Diudea, L. Jäntschi, Мolecular topology, Huntington 2001; и X. Li, Y. Shi, Graph energy, New York 2012. Запажена је и брига Г. за опште хемијско образовање младих, о чему сведоче и многобројни чланци у часопису Хемијски преглед као и његово ангажовање у организацији научног рада младих и у такмичењима ученика и студената из хемије. Добитник је медаље Српског хемијског друштва за прегалаштво и успех у науци (1987), те признањa Академије наука Трећег света (Санта Клара, Куба, 1997).

ДЕЛА: коаутор, „Graph theory and molecular orbitals: Application of Sachs theorem", Theoretica. Chimica Acta, 1972, 26, 1, 67; и M. Milun, N. Trinajstić, „Topological Definition of Resonance Energy", MATCH -- Communications in Mathematical and Computer Chemistry, 1975, 1, 171; и B. Zhour, „Laplacian energy of a graph", Journal of the American Chemical Society, 2006, 414, 29; коаутор, „Why plerograms are not used in chemical graph theory? The case of terminal-Wiener index", Chemical Physics Letters, 2013, 195.

ИЗВОРИ: Архива САНУ; Архива Природно-математичког факултета Универзитета у Крагујевцу.

П. А. Пфенд

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)